Виктор Хара — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Додао "Рани живот" и слику |
Додао - Уметнички живот, Политички активизам, Смрт, Правна дејства |
||
Ред 28:
Хара је имао 15 година када је Аманда преминула, остављајући га да сам бира свој пут. Почео је да студира за књиговођу, али је убрзо прешао у Богословију где је студирао за свештенство. После неколико година, разочарао се у цркву и напустио је Богословију. Затим је провео неколико година у војсци пре повратка у свој родни град да следи интересе у фолк музици и позоришту.
== Уметнички живот ==
Виктор је био под утицајем фолклора Чилеа и других латиноамеричких земаља, нарочито под утицајем уметника као што су Виолета Пара, Атаулапа Јупанки, и песником [[Пабло Неруда|Паблом Нерудом]]. Виктор је фолклором почео да се бави средином педесетих година када је почео да пева са групом ''-{Cuncumen}-''. Шестдесетих година специјализовао се за фолк музику када је почео да пева у групи Ангела Паре, ''-{La Peña de Los Parra}-''. Кроз ове активности, Виктор је био веома укључен у покрет фолк музике Латинске Америке, ''-{Nueva Canción Chilena }-''. Током овог периода потичу неке од најпознатијих песама као што су ''-{Plegaria a un Labrador}-'' и ''-{Recuerdo Amanda}-''. Подржао је [[Салвадор Аљенде|Салвадора Аљендеа]] за председника Чилеа извођењем концерата на председничким кампањама.
== Политички активизам ==
Као присталица ''-{Unidad Popular}-'' политичке партије, Виктор је јавно говорио у име Салвадора Аљендеа.<ref>Jara, Joan. Victor: An Unfinished Song</ref> Аљендеова кампања је била успешна, и 1970. изабран је за председника Чилеа.
Политичка десница Чилеа веровала је да је био удаљен од левице; подржани од стране САД, који су се противили Аљендеовој [[Социјализам|социјалистичкој]] политици, десница је организовала [[Државни удар у Чилеу 1973.|државни удар]] 11. семтембра 1973. уз помоћ чилеанске војске<ref>Hitchens, Christopher (2001). The Trial of Henry Kissinger. New York: Twelve. p. 304.</ref> у којем је убијен Салвадор Аљенде. У тренутку државног удара, Виктор је био на путу ка Техничком факултету, на којем је био наставник. Те ноћи је спавао на факултету заједно са осталим наставницима и студентима.
== Смрт ==
Ујутру 12. септембра, Хара је као затвореник отет од стране војске, заједно са хиљадама другим који су сматрани осумђиченим, и затворен у чилеанском садиону.<ref>http://articles.latimes.com/2003/sep/09/world/fg-stadium9</ref> Његово тело је касније бачено ван стадиона са осталим цивилним затовреницима који су убијени од стране чиленске војске.<ref name="zalba">http://cja.org/downloads/COMPLAINT.9.4.pdf</ref>
Викторовој жени, Хоан Хара, је било дозвољено да дође и преузме његово тело након чека је потврдила физичка оштећења које је Виктор претрпео. Након мужевљеве сахране, Хоан је напустила земљу у тајности. Она тренутно живи у Чилеу и води Виктор Хара фондацију.
Пре своје смрти, Виктор је написао песму о стању затвореника на стадиону; песму је написао на папиру који је сакрио у ципели свога пријатеља. Песма никада није имала назив, али је позната као „Стадион Чиле“.
== Правна дејства ==
У јуну 2008, чилеански судија Хуан Едуардо Фуентес, поново је отворио истрагу поводом убиства Виктора Харе. Судија Фуентес је рекао да би испитао 40 нових доказа сакупљених од стране Викторове фамилије.<ref>http://news.bbc.co.uk/2/hi/americas/7435128.stm</ref>
28. маја 2009, Хосе Адолфо Паредес Маркез, 54-годишњи бивши војни регрут, ухапшен је и осуђен за убиство Виктора Харе.
Након Маркезовог хапшења, 1. јуна 2009. полиција је открила име официра који је први пуцао Виктору у главу. Официр је играо руски рулет са Виктором, стављајући један метак у револвер и прислонивши цев на Викторовј глави, повукао је окидач. Официр је више пута повлачио окидач, након што је метак испалио и Виктор пао на земљу. Официр је затим наредио двојици регрута (један од њих је Маркез) да заврше посао, пуцајући у Викторово тело. Судија је наредио [[Ексхумација|ексхумацију]] Викторовог гроба у циљу утврђивања више информација поводом његове смрти<ref>http://news.bbc.co.uk/2/hi/americas/8084201.stm</ref><ref>http://www.lanacion.cl/prontus_noticias_v2/site/artic/20090601/pags/20090601020443.html</ref><ref>http://www.theguardian.com/world/2009/may/28/chile-regime-murder-charge-victor-jara</ref>
Сахрана је одржана 3. децембра 2009. у културном центру ''-{Galpón Víctor Jara}-''. Његови остаци су поново сахрањени на истом месту где је први пут сахрањен 1973. године.<ref>http://globalvoicesonline.org/2009/12/05/chile-a-proper-funeral-for-victor-jara/</ref>
28. децембра 2012. судија у Чилеу је наредио да се ухапсе осам бивших војних официра због умешаности у убиству Виктора Харе.<ref>http://edition.cnn.com/2012/12/29/world/americas/chile-victor-jara-charges/index.html</ref><ref>http://www.bbc.co.uk/news/world-latin-america-20861432</ref> Судија је издао међународни налог за хапшење једном од њих (Педро Бариентос Нуњез) оптуженом да је пуцао Виктору у главу током тортуре. Педро живи на Флориди, а америчке власти нису пристале на хапшење.<ref>http://www.truth-out.org/news/item/14423-forty-years-later-justice-for-v%C3%ADctor-jara-school-of-americas-grad-accused-of-murdering-the-popular-allende-era-performer</ref>
4. септембра 2013. Центар за правду и одговорност је поднео тужбу у америци против Педра Нуњеза у уме Викторове жене и деце. Оптужница терети Педра за затварање, окрутност, нехуманост, [[злочин против човечности]], мучење и убиство Виктора Харе. Жалба Наводи да је Педро одговоран за убиство Виктора Харе као непосредни извршилац, као и заповедник и индиректни сарадник у злочину на стадиону.<ref name="zalba"></ref><ref>http://cja.org/article.php?id=1361</ref>
== Референце ==
| |||