Велика Хрватска — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke
м Бот: правопис
Ред 27:
Док су српски политичари, готово без изузетака, сматрали да се [[Велика Србија]] може створити само по цену распада [[Аустроугарска|Аустроугарске]], хрватски су углавном сматрали да се Велика Хрватска може остварити само у оквиру Аустроугарске.<ref name="Цицварић">[http://www.scribd.com/doc/2680864/K- Крсто Цицварић, Велика Србија], Приступљено 14. 4. 2013.</ref> Из тог разлога долази до сукоба између Срба и Хрвата поводом аустријске [[Анексиона криза|Анексије Босне и Херцеговине]]. Срби су анексију схватили као пораз своје националне идеје и као удар на српство, док су Хрвати ово сматрали великим успехом хрватске националне идеје и кораком ка остварењу Велике Хрватске.<ref name="Цицварић"/> Хрвати су преузимање Босне из руку Османског царства и њено укључење у Аустроугарску сматрали веома корисним не само са хрватског, већ и са општесловенског гледишта. Стога је тадашњи хрватски национални идеолог [[Стјепан Радић]] отпутовао у [[Руска Империја|Русију]], где је покушао да утиче на руско јавно мњење, које је било одлучно против анексије.<ref name="Цицварић"/>
 
Хрвати су, међутим, у оквиру Аустроугарске једино успели да издејствују прикључење [[Војна крајина|Војне крајине]] [[Хрватска-Славонија|Краљевини Хрватској-Славонији]], док су [[Краљевина Далмација|Далмација]] и [[Кондоминијум Босна и Херцеговина|Босна и Херцеговина]] задржале статус посебних територија све до распада Аустроугарске 1918. године. У демографском смислу, [[Хрвати|хрватско]] становништво је било већинско у већем делу Далмације, али су у другим деловима Далмације ([[Северна Далмација]], [[Бока Которскакоторска]]) већину становништва чинили православни [[Срби]], а у регији је било и [[Срби католици|Срба католика]]. У Босни и Херцеговини су по попису из 1910. године највећи део становништва чинили [[Православље|православни Срби]] (43,49%), потом је по бројности долазило [[муслимани|муслиманско]] становништво (32,25%), док је [[Католици|католика]] било 22,87%. Поред тога, не може се рећи колико је тада код босанско-херцеговачких католика била раширена хрватска свест, с обзиром да су одређени аутори ове католике сматрали Србима, док су у самој Босни и Херцеговини ови католици називани [[кршћани]]ма ([[хришћани]]ма), [[Шокци]]ма и [[Мађари|Маџарима]].
 
=== Период Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије) ===
Ред 33:
Послије колапса Аустроугарске и формирања [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], код франковаца долази до развоја идеја о обнови Аустроугарске, католичкој федерацији држава, дунавској федерацији и сличних, које су требале да им помогну у остварењу њихових планова Велике Хрватске. Од 1920. већина франковаца дјелује из Италије, која их због претензија на [[Далмација|Далмацију]] новчано подржава и допушта оснивање њихових логора. Франковци у Краљевини СХС имају мали утицај па дјелују заједно са такозваним „Хрватским блоком“ странака на изборима.<ref name="ВЕ10-265">[[Војна енциклопедија]], Београд, 1975., књига десета, pp. 265</ref>
 
1932. године др [[Анте Павелић]] објављује карту на којој су приказане границе "[[НДХ|будуће независне хрватске државе]]", у чији састав су, према карти, поред подручја [[Централна Хрватска|Хрватске]], [[Славонија|Славоније]] и [[Далмација|Далмације]], требале да уђу и цела [[Босна и Херцеговина]], цео [[Срем]] и [[Бока Которскакоторска]]. На летку из 1940. године, на коме је такође потписан др Анте Павелић "[[усташе|усташки]] поглавник“ и „вођа хрватског ослободилачког покрета“, границе „будуће независне државе Хрватске“ су још више проширене, тако да су, поред већ поменутих територија, у састав Хрватске укључене и [[Словенија]], [[Црна Гора]], [[Санџак]], [[Бачка]] и [[Барања]].
 
Формирање [[Бановина Хрватска|Бановине Хрватске]] 1939. године је био покушај постизања [[Срби|српско]]-[[Хрвати|хрватског]] компромиса у територијалном разграничењу. Иако је Бановина Хрватска углавном обухватила срезове у којима су доминирали Хрвати, у њу је укључен и један број срезова у којима су доминантни били Срби. Ови срезови са претежно српским становништвом су били лоцирани не само у централним деловима Бановине Хрватске ([[северна Далмација]], [[Лика]], [[Кордун]], [[Банија]], [[западна Славонија]]), већ и на њеној источној периферији (срезови [[Шид]], [[Илок]], [[Вуковар]]).