Проституција у античкој Грчкој — разлика између измена

нема резимеа измене
м (ispravke)
[[Аспасија|Аспазија]], [[Перикле|Периклова]] љубавница, најпознатија је жена из [[5. век п. н. е.|V века п. н. е.]] Привлачила је код себе [[Софокле|Софокла]], [[Фидија|Фидију]], као и [[Сократ]]а и његове ученике. По [[Плутарх]]у<ref>''Периклов живот'', XXIV, 2.</ref>, „господарила је највиђенијим државницима, а код филозофа је побуђивала пажњу, за коју се не може рећи да је била ни слаба ни безначајна<ref>-{Traduction d'Anne-Marie Ozanam pour les éditions Gallimard}-, 2001.</ref>.“
 
Позната су имена извесног броја хетера. У класичном добу постојала је Теодота, [[Алкибијад]]ова љубавница, са којом Сократ дискутује у [[Ксенофонт]]овом делу ''Успомене о Сократу''<ref>''Успомене о Сократу'', III, 11, 4.</ref>; као и Неера, предмет славне беседе Псеудо-Демостена; [[Фрина]], по чијем узору је извајана статуа Афродите у граду Книду — Праксителово ремек-дело чија је милосница била, а била је уједно и пратиља беседника [[Хиперид]]а, когакоји ће је касније бранити на суду кад будеод оптуженоптужби за безбожништво; Леонтија, [[Епикур]]ова пратиља, и сама филозофкиња. У хеленистичко доба помиње се Питионика, миљеница [[Харпал]]а, ризничара [[Александар Велики|Александра Великог]] и, напослетку, [[Таида]], која је била љубавница самог Александра Македонског и доцније [[Птолемеј I Сотер|Птолемеја Првог]].
 
Поједине хетере биле су изузетно имућне. Ксенофонт описује Теодоту окружену робовима, раскошно одевену како живи у пространој кући. Неке су се издвајале екстравагантним трошењем: Родопис, египатска проститутка за чију је слободу брат старогрчке песникиње [[Сапфа|Сапфо]] платио баснословно богатство, издвајала се тако што је лично финансирала изградњу [[пирамиде]]. [[Херодот]]<ref>Херодот, -{II}-, 134-135.</ref> не верује у ову анегдоту, али описује скупоцен [[епиграфика|епиграф]] који је подигла у [[Делфи]]ма. Цене услуга ових куртизана много су се разликовале, али биле су драстично више у односу на остале проститутке: у делима [[Античка комедија|нове комедије]] кретале су се од 20 до 60&nbsp;мина за неутврђен број дана. [[Менандар]] наводи пример куртизане која је зарађивала три мине дневно, што одговара, како појашњава, здруженом раду десет -{''pornai''}-<ref>''Ласкавац'', -{v}-.&nbsp;128-130.</ref>. Ако је веровати [[Аул Гелије|Аулу Гелију]], у класично доба куртизане су зарађивале и до 10.000 драхми за једну ноћ<ref>[http://remacle.org/bloodwolf/erudits/aulugelle/index.htm Аул Гелије, ''Атичке ноћи''], I, 8.</ref>.