|
[[Датотека:Pavelić-Stojadinović.jpg|мини|десно|[[Милан Стојадиновић|Стојадиновић]] и [[Анте Павелић|Павелић]] током склапања споразума.]]
'''''Споразум Павелић- – Стојадиновић''''' је био споразум између [[Хрвати|хрватског]] [[фашизам|фашистичког]] политичара, вође [[усташе|усташког]] покрета, бившег [[поглавник]]а [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] и ратног злочинца др [[Анте Павелић]]а, и бившег српског и југословенског политичара, министра финансија и спољних дела, председника краљевске владе и универзитетског професора др [[Милан Стојадиновић|Милана Стојадиновића]]. Потписан је крајем [[1954.]] године у [[Буенос Ајрес]]у, [[Аргентина]].
== Одредбе споразума ==
Споразум је предвиђао разбијање [[Федеративна Народна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]] (ФНРЈ) на три независне државе: [[Словенија|Словенију]], [[Хрватска|Хрватску]] и [[Србија|Србију]].
Павелић и Стојадиновић су у хрватској и српској емигрантској штампи бранили овај споразум као антикомунистички савез (обе емиграције нису признавале легалност Титовог режима у Југославији), и као нови српско-хрватски споразум који је требао да замени застарели [[Споразум Цветковић- – Мачек]] из [[1939.]] године.
=== Границе ===
[[Датотека:Sporazum Pavelic-Stojadinovic.png|мини|десно|Договорена граница између Србије и Хрватске.]]
Као граница између Словеније и Хрватске узета је већ постојећа национална граница у [[ФНРЈ]] (овај споразум се тицао искључиво српско-хрватских односа и није се бавио словеначким питањем).
== Реакције на споразум ==
Споразум Павелић- – Стојадиновић је произвео жестоке негативне реакције од стране хрватске (усташке) емиграције, српске (четнишке) политичке емиграције и Титовог комунистичког режима у Југославији. Усташка емиграција је жестоко критиковала свога бившег поглавника због преговора са Стојадиновићем, а поготово због одустајања од реке Дрине као (по њиховом уверењу) историјске границе Хрватске (једна од старих усташких крилатица је била "''[[Све до Дрине!]]''"). Павелићево препуштање делова Срема, Босне, Херцеговине и Далмације Србији је у усташкој емигрантској штампи упоређивано са Павелићевим препуштањем делова Далмације Италији [[1941.]] године (потез који је од стране тврдог крила усташког покрета такође сматран националном издајом). Павелић и Стојадиновић су обоје проглашени за националне издајнике од стране усташких следбеника и четнишких политичких кругова у исељењу, док је Титов југословенски режим одбацивао значај споразума као „рачун без крчмара“, истичући да Павелић и Стојадиновић нису више представљали никога. Вести о овоме споразуму су биле потиснуте од стране државних средстава информисања у самој Југославији.
== Види још ==
== Литература ==
* ''-{"O takozvanom sporazumu Pavelić- – Stojadinović"}-''. Чланак објављен у -{Sinovčić, Marko. ''Hrvati u Argentini i njihov doprinos hrvatskoj kulturi.}-''<ref>Sinovcic, Marko. ''Los croatas en la Argentina y su aporte a la cultura croata''. (Edición del autor: Buenos Aires, 1991)</ref> -{(Autorsko izdanje: Buenos Aires, 1991.)}- - <small>коментари на споразум из хрватског угла''</small>
* Соха, Давор. [http://www.politika.co.rs/ilustro/2088/peti.htm ''"Рачун без крчмара"''] -– Илустрована Политика. [http://www.politika.co.rs/ilustro/2088/ Број 2088.] (23 Јануар, 1999.)
== Референце ==
| 