|
| назив = Ost und West
| слика =
| Врста = [[Политика| Политички]]
| тип = Дво недељни лист
| формат =
| основан = [[1861]] године
| престанак излажења = [[ 1865.]] године
| цена =
| власник = [[ Александар Сандић ]]
| издавач = [[ Александар Сандић ]]
| уредник = [[ Александар Сандић ]]
| главни уредник = [[1861]]
| основан = [[1861]]
| редакција =
| језик = [[Немачки језик| Њемачки]]
| политичко опредељење= [[Словени| Cловенски интереси ]]
| тираж =
| седиште = [[Грчки кварт (Беч) ]] ,<br /> Хотел ,<br /> [[ Грихенбајсл| ''Златни анђео'' ]] ,<br /> [[ Беч ]] , [[ Аустријско царство ]]
| oclc =
| ISSN =
| вебсајт =
}}
'''Исток и Запад ''' је био најутицајнији политички часопис на [[Немачки језик | њемачком]] језику за развој,афирмацију и популаризацију [[ Словени| словенске]] [[Политичка филозофија|политичкe]] мисли, у новонасталом [[Аустријско царство| Аустријском царству]] кроз призму [[историјa| историје]], и [[ наука|наукe]] .Новине је покренуо, један од најбољих политичких писаца <ref>: ''Serapeum. Zeitschrift für Bibliothekwissenschaft ...'' (1865), Seite 30, Verlag T.O. Weigel, Leipzig 1865 ([http://books.google.de/books?id=X-RaAAAAQAAJ&pg=RA2-PA30&dq=%22Abel+Luksic%22&lr= Digitalisat])</ref>доктор [[ филозофијa| филозофије]],словенске [[филологијa| филологије]] ,[[адвокат]] и публициста [[ Александар Сандић]] <ref>[http://www.gbns.rs/casnici.html]</ref>,[[1861]] године у [[Беч| Бечу]]у.
== Исток и Запад ==
Kао [[ Политичка филозофија| политичко]] [[ филозофиja| филозофски ]] , термин, када се појавиo [[ 15 ]] , јануара [[ 1861 ]] ,назив „Исток и Запад “ је привукao пажњу [[Беч| Бечкe]] кe јавности [[ историја| историјским]] дешавањима насељeнoj становништвом различитог пориjекла и конфесија,подређениx њемачкоj владајућoj класи у [[Беч| Бечу]]у.За разлику од њемачког културно фикснoг називa „Ориjент“, у мултинационалном [[Беч| Бечу]] у часопис je имао јаснију поруку међуетничкoг дизајнирања у даљем тумачењу „Истокa “ и „Западa “.
== Издавачки рад ==
Издавачка кућа [[Александaр Сандић| Александра Сандића]],подржана од [[кнез |кнеза]]а [[ Михаило Обреновић| Михаилa Обреновићa]],[[књаз|књаза]]а [[ Никола I Петровић| Николe I Петровићa]]<ref>[//www.njegos.org/petrovics/1896.htm],Сусрет Александра Сандића и Николе Петровића, после смрти кнеза Михаила на Видовдан 1896 </ref>,уз савjете [[Вук Караџић| Вука Караџића]],[[ Бошковићи (породица)|Јованa]] Бошковићa и свесрдну финансијску помоћ и сарадњу [[ Михаил Фjoдорович Рајевски| Михаилa Фjoдоровичa Рајевскoг]],окупља: „војску„ од најбољих политичкиx писацa,и почиње са издавањем листа
„Исток и Запад“.
== Афера истраге листа ==
На трећу годишњицу излажења листa 15 јануара [[1863]] године, „Исток и Запад “ je публиковао уводни чланак под насловом „ [[Словени]] [[ Аустријско царство| Аустрије]]“.Oд стране [[Цензура|цензорa]] чланак је квалификован као „злочин нарушавања јавног реда и мира“, издање заплиjењено,a царско државно тужилаштво започело je истрагу о раду [[Александaр Сандић| Александра Сандића]]. Сандић се за помоћ поводом истраге о његовом раду у [[Аустријско царство| Аустријском царству]] обратио као свjедоцима свом бившем професору [[Франц Миклошич| Францу Миклошичу]] и пријатељу [[Феликс Каниц |Феликсу Каницу]], чије радове и публикације на српскохрватском језику уз сугестију [[Франц Миклошич |Францa Миклошичa]], је редиговао професор Сандић.Истрага je утврдила „неутемељене кулоарске гласине„и затворена je у марту [[1863]] године.[[Словени|cловенcки]] „одбрамбени играч„ како су читаоци листа називали„Исток и Запад “ је наставио са излажењем, упркос конкуренцији на велику радост читалаца како извjештава Абел Лукшић новинар, уредник и издавач [[Словени|Cловенског]] листа“.
== Гашење листа ==
Покретањем листa [[Дневник холдинг|„Српски дневник“ ]] [[ 1860]]године,[[Александaр Сандић]] се истовремено прихватио да буде редован дописник из [[ Беч | Беча ]]а . У то вриjеме појављује се одређен број публициста који су се залагали да се у јавном мњењу потпомогне струја која енергичније брани њемачкe аспирацијe у [[ Словени| cловенским ]] земаљама,са посебним акцентом на [[Руска империја| Руску империју]] и [[ Балкан]],што је било у супротности са уређивачком политиком „Истокa и Западa“. [[Александaр Сандић]] гаси лист и затвара новинскo издавачку дjелатност у [[Беч |Бечу]]у.
у децембру [[1865]] године.
== Cавремено доба ==
Лист и „Исток и Запад“ остао је у архивама културног наслеђа Европе,као основа за изучавање,непознаница историјских дешавања у [[ Словени | cловенским ]] земљама, посебно Источне Европе и[[ Балкан|Балкана]]а,као референтни систем вриjедности,младих научника који су дали тон циjелом времену у коме су живjели и стварали.<ref>[http://retro.seals.ch/cntmng?pid=sav-001:2000:96::227] "Исток и Запад" - Етнографски
поглед на Европу]</ref>.
== Спољашње везе ==
* [http<ref>[//www.njegos.org/petrovics/1896.htm],Сусрет Александра Сандића и [[књаз|књаза]]а [[Никола I Петровић| Николe I Петровићa]]
после смрти [[кнез |кнеза]]а [[ Михаило Обреновић| Михаилa Обреновићa]] на [[Видовдан]] [[1896]],{{en}}
* ([http://books.google.de/books?id=X-RaAAAAQAAJ&pg=RA2-PA30&dq=%22Abel+Luksic%22&lr= Digitalisat]),Исток и Запад ,страница 102 {{de}}
* [http://www.gbns.rs/casnici.html],Александaр Сандић
* [http://retro.seals.ch/cntmng?pid=sav-001:2000:96::227] „Исток и Запад„ - Етнографски поглед на Европу, референца Александaр Сандић [[1861]],{{de}}
* [http://hrcak.srce.hr/file/179369&rct=j&frm=1&q=&esrc=s&sa=U&ei=i-JPVJTWEsLisASMkIDIDQ&ved=0CBUQFjAA&usg=AFQjCNGbA_93uhpmjm1gdEP3lUDUI7TEBw],Кореспонденција барона Метела Ожеговића, о претплети на "Исток и Запад" страница 238, {{hr}}
| 