Матопо (национални парк) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q917429
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 2:
{{УНЕСКО кутијица
| WHS = Матопо национални парк
| Image = [[СликаДатотека:Sunrise Matobo Zimbabwe.jpg|250п]]
| State Party = {{ЗИМ}}
| Type = културна
Ред 14:
| Link = http://whc.unesco.org/en/list/306
}}
[[СликаДатотека:Octavian grab cecil rhodes.jpg|десно|мини|Гроб Сесила Родеса, Матопо национални парк]]
'''Национални парк Матопо''' (Matopos National Park) (42 500 ha) се налази у на северном делу ширег подручја [[Матобо Брда|Матобо брда]] (Matopo Hills) која заузимају око 320 000 ha.
Национални парк је основан [[1904]]. године када је створен забран са дивљачи. У парку се налазе [[Сабљаста антилопа]] (Sable Antelope), [[Водени јелен]] (Waterbuck) [[Ридбук]] (Reedbuck), [[Зебра]], [[Еланд]], [[Жирафа]] и [[Камила]]. Данашњи национални парк укључује бране Малеме (Maleme), Мпопома (Mpopoma) и Тогвана (Toghwana), спектакуларна брда као што су Малиндидзиму (Malindidzimu), Инунгу (Inungu) и Помонгве (Pomongwe) као и већину најбољих пећинских цртежа.
Ред 22:
Од 189 врста сисара у [[Зимбабве]]у 88 врста се може наћи у Матобо брдима. Такође у брдима живи око 330 врста птица укључујући и највећу популацију [[Црни орао|Црног орла]] у Африци.
 
Матопо национални парк има статус [[Светска баштина|Светске Баштине]] (World Heritage) по [[Унеско|УНЕСКО]]-вој Конвенцији о Светској баштини (UNESCO World Heritage convention). Подручје „показује богатство карактеристичних камених облика који се уздижу изнад гранитних плоча који покривају већи део Зимбабвеа“.
 
== Историја ==
 
[[Бушмани]] (San) су живели на овим брдима пре око 2.000 година, оставивши богато наслеђе у виду стотина осликаних стена. У многим пукотинама и пећинама пронађене су глинене пећи и други историјски артефакти.
 
Брда су били сведоци познате „индабе“ између [[Сесил Родес|Сесила Родеса]] и Ндебеле вођа [[1896]]. Родес и неколицина других предводили су ране беле насељенике и сахрањени су на врху Малиндидзимуа, ''брда духова''. Ова планина се често помиње као „поглед с врха света“.
 
Шона и многи други народи Јужне Африке ова брда сматрају светим. Многи ритуали и друге религијске свечаности се изводе на њима. Постоји легенда да се до уназад 50 година могао чути глас у једној од пећина у брду (Њелеле).