Физиологија дисања човека — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 337:
Дисање под натпритиском је вештачки повећање смањеног парцијалног притиска кисеоника у удахнути ваздуху, као једна од основних мера у борби против смањеног барометарског притиска атмосферског ваздуха и појаве хипоксије у телу пилота за време летења на већим висинама.
Притисак гаса остварује се само за време удисања, док у току издисања притиска нема. На овај начин је измењен нормални респираторни циклус јер је сада удах пасивна фаза а издах активна фаза. У току издисања потребно је
Дисање 100% кисеоника под натпритиском од 11,7 -{kpa}- обезбедило би трајну успешну заштиту од хипоксије на било којој висини. Међутим овако велики натпритисак је неостварљива јер доводи до; декомпресионе болести и физиолошких поремећаја у раду респираторног система.
Ред 345:
Да би се ово спречило уведена су [[антигравитационо одело|специјална одела са натпритиском]] која стварају притисак са спољне стране тела пилота, са циљем да се спољни притисак изједначи са унутрашњим притиском. Само са оваквим оделом добро се подноси дисање под натпритиском и до 20,7 -{kPa}-
Како је дисање кисеоника под натпритиском веома напорно, његова примена није препоручљива дужи временски период, а и сама опрема која се користи за ту намену знатно отежава рад пилота. Зато су савремени [[авион]]и тако конструисани да су њихове кабине под натпритиском, што омогућава нормалан рад [[пилот]]а, а одело се користи само у случају настанка ванредне ситуације (расхерметизација кабине не великим висинама).
=== Заштита функције дисања на висини ===
| |||