Европска библиотека — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 11:
Европска библиотека предузела је следећи корак ка проширењу преко пројекта ЕDL, који би требало да укључи дигиталне објекте преосталих 9 националних библиотека [[ЕУ]] и [[ЕФТА]] држава. Пројекат EDL покренут је у септембру 2006. Државе које учествују у овом пројекту су или чланице Европске уније или Европског удружења слободне трговине: Белгија, Грчка, Исланд, Ирска, Лихтенштајн, Луксембург, Норвешка, Шпанија и Шведска. Поред пружања помоћи овим земљама да се укључе, пројекат је концентрисан на вишејезичност, предузети су први кораци ка Европском регистру метаподатака, а бави се и израдом смерница на пољу дигитализације у националним библиотекама. У оквиру пројекта EDL одржане су две врло успешне радионице које су се бавиле техничким и политичким аспектима укључивања осталих дигиталних архива културног наслеђа у Европску дигиталну библиотеку. Пројекат EDL финансијски је подржан од стране Европске комисије под еContentPlus програмом и трајаће 18 месеци.
==Србија у Европској библиотеци==
Народна библиотека Србије укључила се у пројекат Европске библиотеке 1. јула 2005. године и од тада активно сарађује са канцеларијом Пројекта и осталим националним библиотекама. Десет дигиталних збирки из Србије налази се на Порталу Европске библиотеке, пет збирки је могуће претраживати директно са Портала, до садржаја преосталих пет воде директни линкови. Једна од претраживих збирки је узајамна библиографско-каталошка база података COBIB.SR, коју Народна библиотека Србије гради заједно са [[Библиотека Матице српске|Библиотеком Матице српске]], Универзитетском библиотеком «Светозар Марковић» и осталим чланицама [http://vbs.nbs.bg.ac.yu/cobiss/|Виртуелне библиотеке Србије]. Oстале збирке припадају [http://www.digital.nbs.bg.ac.yu/|Дигиталној библиотеци Србије].
==Планови==
| |||