Приватна својина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
За [[концепт]] '''својине''' не постоји универзално прихваћена [[дефиниција]]. Као и други основни, фундаментални концепти од великог значаја за јавну расправу, употреба имовине и својине и значења која им се придају веома су разнолика. Различите науке (нпр. [[право]], [[економија]], [[социологија]], [[антропологија]]) и идеолошке школе (нпр. [[комунизам]], [[капитализам]], [[апсолутизам]]) посматрају и дефинишу овај појмам различито.
== Употреба назива ==
У најширем смислу, својина је "нечија лична ствар", и означава везу између лица (види [[физичко лице]], [[правно лице]]) и објекта (добра) за који лице сматра да му припада. У друштвеним наукама, својина се најчешће гледа као "скуп права и обавеза". У том смислу, својина није однос лица и објекта већ однос лица која имају однос према објектима. На својину се често гледа и као на имовину, власништво, поседовање у правном смислу.
== Опште карактеристике ==
Савремена својинска права гледају на власништво и поседовање као на личну својину. Ово подразумева појединце као физичка лица, и групе одн. организације као [[виртуелно|виртуелна]] лица, и самим тим су [[корпорација|корпорације]], [[влада|владе]], [[организација|организације]] укључене у овај [[образац]]. Овај концепт разликује још и [[јавно добро]] (нпр. [[етар]], земљу и њене ресурсе) којима најчешће управља влада али начелно могу сви да га користе, и [[зајeдничко добро]] које најчешће припада мањим заједницама (нпр. [[локална заједница|локалним заједницама]]).
Приватну својину су препознавали и најстарији правни системи, који су подразумевали да власник својине користи и остварује [[интерес]] над својом својином. Савремена својинска права (нпр. види [[капитализам]]) развила су се са идејом да је приватна својина значајна као опште добро и да подстиче економски развој и експлоатацију добара.
Под својином се често поима и '''скуп права и обавеза''' које дефинише и гарантује локални [[суверенитет]]. Чак се и суверенитет дефинише као "неоспориво право на упражњавање врхунског ауторитета" посебно у односу на својину. Ово значи да право над својином не подразумева и суверенитет, одн. да увек постоји и скуп ограничења над својином. Другим речима, "ја ово поседујем и могу да радим што ми је воља" '''није''' концепт савременог својинског права.
Традиционално, права и обавезе подразумевају:
* контролу употребе имовине
* [[корист]] од експлоатације имовине
* размену или продају имовине
* искључиво право на својину
Правни системи су се развили у смеру контроле спорова који могу да настану у процесу употребе, експлоатације, размене, продаје или права на својину. Ови процеси се посебно регулишу [[уговор|уговорима]].
| |||