Методије Солунски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 31:
Током боравка у Риму, папа [[Папа Хадријан II|Хадријан -{II}-]] (867—872) им је дао дозволу да наставе богослужење на [[Старословенски језик|старословенском језику]] и сам одржао службу на њему у [[Катедрала светог Петра у Риму|катедрали светог Петра]]. Константин се у Риму замонашио и умро, док је Методије рукоположен за моравскопанонског архиепископа. Он се 870. године вратио у [[Панонија|Панонију]] и наставио своје деловање, али му је услед промене на престолу Великоморавској кнежевини којом је завладао [[Сватоплук I|Сватоплук -{I}-]] (870—894) практично није било омогућен наставак мисије на том простору, пошто је Сватоплук збацио Растислава уз помоћ [[Лудвиг II Немачки|Лудвига Немачког]] ([[843]]—[[876]]) и германског свештенства. Када се и поред таквог стања Методије вратио у [[Моравска|Моравску]], германске црквене вође су га на једном сабору оптужиле за [[јерес]] и држале затвореног у [[Регензбург]]у од 870. до [[873]]. године када је пуштен на инсистирање папе [[Јован VIII (папа)|Јована -{VIII}-]] (872—882). Он после тога напушта Моравску и одлази у Панонију, да би се после тога поново упутио у Рим да оправда своје деловање, што му је и успело и папа [[880]]. године поново одобрава словенско богослужење. Две године касније одлази у [[Византијски Цариград|Цариград]], после чега се враћа у своју архиепископију у којој умире 885. године, највероватније [[6. април|06.04.]] После његове смрти германско свештенство уз Сватоплукову помоћ и подршку папе [[Стефан V|Стефана -{V}-]] (885—891) уништава словенско богослужење заробљавањем, мучењем и протеривањем његових и Ћирилових ученика, али један део њих спас налази на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] и ту настављају њихов рад. Најистакнутији међу њима били су [[Климент Охридски|Климент]] и [[Наум Охридски|Наум]], као и [[Горазд]] кога је Методије одредио за свог наследника, али су га германски свештеници убили. Заједно са братом је [[1980]]. године проглашен [[Светац|свецем]] заштитником [[Европа|Европе]], а по њему је назван, око 1.180-{m}- [[апсолутна висина|нмв]]. висок [[Врх светог Методија|планински врх]] на [[Ливингстон (острво)|острву Ливингстон]], које се налази у [[архипелаг]]у [[Јужна Шетландска острва|Јужних Шетландских острва]] на [[Антарктик]]у. Канонизовале су га обе хришћанске цркве, а празнује се [[14. фебруар]]а.
 
== ИзвориExtra ==
{{reflist}}