Википедија

Папа — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 26:
:''И даћу ти кључеве од царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима; и што раздријешиш на земљи биће раздријешено на небесима.'' <sup>''превод Вука Караџића''</sup>
 
Ова изјава засновала је две надлежности Цркве, над Земљом и Небом; сребрни и златни кључ представљају ову надлежност. Сребрни кључ симболизује моћ да се везује и развезује на Земљи, а златни исту моћ над Небом. <ref name="Ватикан">{{cite web|url=http://www.vatican.va/news_services/press/documentazione/documents/sp_ss_scv/insigne/sp_ss_scv_stemma-bandiera-sigillo_en.html |title=STATE OF VATICAN CITY - Flag, Coat of Arms and Seal |publisher=Vatican.va |date= |accessdate = 12. 3. 2013.}}</ref>
 
Други познати део папских регалија је и ''риболовчев прстен'', златни прстен украшен сликом Светог Петра у чамцу како баца мрежу, са именом папе који га носи око ње. Овакав прстен се први пут спомиње у писму папе [[Папа Клемент IV|Клемента IV]] свом нећаку из [[1265]], где спомиње да су папе уобичајиле да печате јавне документе са окаченом папском булом, а приватна писма са ''„... печатом Риболовца”''. Овакав прстен на руку новоизабраног папе ставља кардинал-канцелар (најчешће се означава италијанском титулом [[камерленго]] ({{Јез-лат|Camerlengo}})) <ref>{{cite web|url=http://www.newadvent.org/cathen/13060a.htm |title={The Ring of the Fisherman} |publisher=Newadvent.org |date = 1. 2. 1912. |accessdate = 12. 3. 2013.}}</ref><!-- референца за прво спомињање, начин коришћења и ко ставља и кад прстен папи на руку -->, а по папиној смрти, камерленго га скида и разбија чекићем, тиме симболично окончавајући ауторитет покојног папе.
Ред 72:
Избор папе се скоро увек одржава у [[Сикстинска капела|Сикстинској капели]] у [[Ватикан]]у<ref>{{cite web|author=Jurica KERBLER |url=http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:419936-Vatikan-Kako-se-bira-novi-papa |title=Како се бира нови папа („Вечерње новости“, 15. фебруар 2013) |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 12. 3. 2013.}}</ref> на заседању које се назива ''Конклава'' (од [[латински језик|лат]]. ''-{cum clavi}-'' – ''под кључем'', јер се двадесет дана након папине смрти, Колегијум кардинала у заседању закључава док не изаберу новог папу). Три кардинала се бирају да сакупе гласове одсутних кардинала (због болести), три се бирају да броје гласове и три да поново преброје гласове. Листићи се деле и сваки кардинал записује име по свом избору и заклиње се гласно да гласа за оног којег ''под Богом сматра да треба бити изабран'' пре него преда листић. Гласање се траје док папа не буде изабран двотрећинском већином (''-{Universi Dominici Gregis}-'' дозвољава просту већину након неизбора после 12 дана).
 
Један од најпознатијих догађаја Конклаве је начин којим се резултати гласања објављују свету. Након што се листићи преброје, спаљују се и дим одаје резултат: црни (који се добија стављањем сламе на ватру, данас помоћу хемикалија) оглашава да папа није изабран, а бели да јесте. <ref name="catholic-pages">{{cite web|url=http://www.catholic-pages.com/pope/election.asp |title={Electing a Pope} |publisher=Catholic-pages.com |date = 6. 4. 2005. |accessdate = 12. 3. 2013.}}</ref><!-- референца за боју дима --> Због несигурности оваквог метода, као и грешака при избору њега и његовог претходника, папа Јован Павле II је одредио да се избор папе објављује и звоњавом звона Базилике Светог Петра. <ref name="catholic-pages" /> Када је изабран, декан Колегијума кардинала тражи од изабраног кардинала да прихвати положај, што он чини речју „''-{Accepto}-''” (или, у супротном случају, ''-{Non accepto}-''), и да каже које ће име користити као папа<ref name="Conclave">{{cite web|url=http://www.newadvent.org/cathen/04192a.htm |title={Conclave} |publisher=Newadvent.org |date = 15. 3. 1904. |accessdate = 12. 3. 2013.}}</ref> (што се усталило од [[535]]). Тада виши кардинал ђакон излази на балкон над Тргом светог Петра и објављује:
 
 
Ред 81:
:''Најузвишенијег и најпреданијег Господина, Господина [име] Свете Римске Цркве кардинала [презиме] који себи узе име [папско име]''.
 
До [[1978]], након избора је следила процесија уз велику помпу од [[Сикстинска капела|Сикстинске капеле]] до [[Базилика Светог Петра|Базилике Светог Петра]] са папом ношеним на почасном трону ''-{sedia gestatoria}-''. Тамо би папа био крунисан тијаром и објављивао свој први благослов, познати ''-{Urbi et Orbi}-'' (лат. ''Граду [тј. Риму] и Свету''). <ref>{{cite web|url=http://www.newadvent.org/cathen/15221a.htm |title={Urbi Et Orbi} |publisher=Newadvent.org |date = 1. 10. 1912. |accessdate = 12. 3. 2013.}}</ref> Након тога је следило паљење бакље која би засјала и нагло се угасила уз прокламацију ''-{Sic transit gloria mundi}-'' (''Тако прође слава света''). Након тога би папа требало да положи папску заклетву (понекад погрдно звана ''Заклетва против модернизма''), што су папе након [[Папа Јован Павле I|Јована Павла I]] одбили.
 
== Критике папства ==
 
Папски положај као врховног понтифа екуменске Цркве је догматски и стога није отворен за критику и оповргавање унутар [[Католичка црква|Католичке цркве]]. Први ватикански сабор је анатемисао све који су оповргавали папин примат по части и надлежности (могуће је расправљати о тачној природи примата док се то не коси са ''Догматским уставом''). Ипак, папин ауторитет је често оповргаван ван [[католицизам|католицизма]], у облицима који се разликују од [[религијска деноминација|деноминације]] до деноминације, али се уопштено могу поделити на критике на рачун ширине примата папе и критике саме институције папства. <ref>Неке од ових критика се могу видети код реформатора из 16. века, Филипа Меланктона, [http://www.bookofconcord.com/treatise.html Расправа о моћи и примату папе], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>
 
Неке не-католичке хришћанске деноминације, као што су [[Православна црква]], [[Англиканска заједница]], [[Асиријска црква Истока]] и [[Источна православна црква]] прихватају догму ''апостолског наслеђивања'' и стога прихватају (у различитим облицима) право папе као наследника Светог Петра и наследника Петровог примата по части, што је и потврђено Римокатоличко-православним споразумом из [[1965]]. године. Међутим, оне оповргавају наследност Петровог примата по надлежности. Пошто ни једна од наведених цркава не признаје [[Први ватикански сабор]] као екуменски, не сматрају дефиниције папине надлежности и непогрешивости (као и анатемизације оних који их неопштују) као обавезујуће.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Папа”