Гандалф — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 71:
Истеривање Саурона из Мрке шуме десило се паралелно са догађајима описаним у „[[Хобит (роман)|Хобиту]]“. Позадина радње тог романа дата је у „Незавршеним причама“. Гандалф је, приликом свог одласка у Дол Гулдур 2850. године, нашао једног заробљеног Патуљка, не знајући да је то [[Траин]], отац [[Торин Храстоштит|Торина Храстоштита]]. Траин је накада живео у богатом граду [[Еребор]]у, који се налазио под [[Еребор|Самотном планином]]. Међутим, Патуљци су морали да побегну одатле кад је град напао змај [[Шмауг]] са намером да присвоји њихова богатства. Лутали су дуго година. Траин је поседовао последњи од седам патуљачких Прстенова, те га је због тога Саурон гонио и заробио. Већ на самрти, дао је Гандалфу мапу и кључ за улазак у Самотну планину, надајући се да ће његов син Торин наћи начина да поново дође тамо и порази Шмауга.
 
У време непосредно пре одржавања Белог савета на ком је одлучен напад на Дол Гулдур, 2941. године, Гандалф је био веома забринут због стања на Северу. Знао је да би Саурон могао да употреби змаја за напад на град [[Дол (Средња Земља)|Дол]] са стравичним последицама, али није могао да смисли никакав начин да то спречи. Игром случаја, док је ишао у [[Округ (Средња Земља)|Округ]], земљу Хобита, налетео је на Торина Храстоштита. Он га је замолио за помоћ. Намеравао је да се врати на Самотну планину, убије Шмауга и поврати благо својих предака. Гандалф је пристао да му помогне, јер се то сасвим уклопило у његове планове о уклањању змаја. Растали су се, а док је Гандалф пролазио кроз Округ, пало му је на памет да у поход ка Самотној планини укључи и Хобита [[Билбо Багинс|Билба Багинса]]. Своју одлуку никада није до крајкраја образложио, мада се то могло повезати са његовим уверењем да помоћ стиже од оних на које се најмање рачуна. Зашто је одабрао баш Билба може се видети из одломка „Незавршених прича“ у ком он објашњава свој поступак [[Фродо Багинс|Фроду Багинсу]]:
{{цитат3|Некако ме је Билбо давно пре тога привукао, још кад је био дете и млад Хобит: тада сам га пооследњи пут видео и још није био доспео у доба пуне зрелости. Од тада ми је одувек био на памети, због своје горљивости и сјаја у очима и због тога што је волео приче и што је постављао питања о великом свету изван Округа. |„Незавршене приче“, ''Потрага за Еребором''}}