Перуђа — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Додавање података са енглеске Википедије |
Disambiguated: Картагињани, Јустинијан, Велизар, Виторио Емануел using Dab solver |
||
Ред 55:
[[Римљани]] су освојили Умбрију и Перузију крајем [[3. век п. н. е.|3. века п. н. е.]] , тачније 295. године у [[Битка код Сентина|бици код Сентина]] где је римска војска под заповедништвом конзула Квинта Фабија Максима Рулијана и Публија Деција Муса победила коалицију Самнита, Етрураца, Умбра и Гала. Тако је започет процес укључивања данашње Умбрије у римску културу. Римљани су оснивали колоније и градили друмове. Један од таквих је Вија Фламинија (итал. -{''Via Flaminia''}-) који је изграђен [[220. п. н. е.]] и који је био врло битан за развој града Перузије у антици.
Пролазак Вија Фламиније је био ослонац развоја града Перузије у антици. За време [[Други пунски рат|Другога пунскога рата]], [[битка код Тразименског језера]], одиграла се на неколико километара од Перуђе 24. јуна 217. п. н. е. између [[
За време За време [[Грађански рат између Октавијана и Антонија|грађанскога рата]] рата између [[Марко Антоније|Марка Антонија]] и [[Октавијан Август|Октавијана]], 40. п. н. е., Перуђа је стала на стану Марка Антонија. Римски цар Октавијан Август освојио је град и дао му је ново име ''-{Augusta Perusia}-''. Приликом освајања Октавијан је потпуно разрушио град.
Ред 62:
Почетком средњег века Перуђа је променила више господара ([[Остроготи]], [[Византијско царство|Византинци]], [[Лангобарди]], [[Франци]]).
Византијски цар [[Јустинијан I|Јустинијан]] је у 6. веку у својим напорима да обнови величину и сјај Римског царства освојио Перуђу. Године 537. године, на обронцима Перуђе сукобиле су се византијске трупе вођене војсковођом [[Велизар (војсковођа)|Велизар]]ом, који је био војсковођа цара Јустинијана са Остроготима које је предводио [[Витигес]].
[[Тотила]], остроготски краљ, опседао је Перуђу током две године, да би 548. да заузме град и да га уништи. Такође је наредио да се погуби бискуп [[Ерколан]], захваљујући којем је цео град успешно одолевао опсади. Ерколано ће постати један од светаца-заштитника града Перуђа. Његов дан се слави 7. новембра.
Ред 85:
У 19 веку, Перуђу је три пута погодио земљотрес. Било је то 1832, 1838. и 1854. године.
Јуна 1859. становници су се дигли против папе и успоставили су своју владавину, које су трупе Пије [[IX|Пија IX]] угушиле у крви, али су ипак следеће године трупе [[Виторио
Од септембра 1860. град је коначно био припојен, заједно са остатком Умбрије, Краљевини Италији. Припајање је било озваничено плебисцитом од 4. новембра 1860. После уједињења Италије Перуђа је постала главни град покрајине Умбрија.
Ред 99:
Према процени, у граду је 2010. живело 168.169 становника.<ref>[http://demo.istat.it/bil2010/index.html Istat demographic balance 2010], Приступљено 23. 4. 2013.</ref>
{|
|- style="background:#aaf;"
|+ style="font-weight: bold; font-size: 1.1em; margin-bottom: 0.5em"| Кретање броја становника
|- style="background:#eef;"
! 1981. !! 1991. !! 2001.
|-
| align=center| 142.348
| align=center| 144.732
| |||