Перуђа — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: Картагињани, Јустинијан, Велизар, Виторио Емануел using Dab solver |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 47:
=== Праисторија ===
Град је у време [[
Право урбано језгро Перуђе формира се око друге половине VI века п. н. е. Перуђа је била један од градова древне [[Етрурија|Етрурије]]. Већ тада је град био познат под називом Перузија, и тај назив је сачуван до данас. Оригинални етрурске зидине, видљиве су и дан данас, а подигнуте су између IV и III века п. н. е. и дуге су чак 3 километара.
Ред 53:
=== Античка Перуђа ===
[[Антички Рим|Римљани]] су освојили Умбрију и Перузију крајем [[3. век п. н. е.|3. века п. н. е.]] , тачније 295. године у [[Битка код Сентина|бици код Сентина]] где је римска војска под заповедништвом конзула Квинта Фабија Максима Рулијана и Публија Деција Муса победила коалицију Самнита, Етрураца, Умбра и Гала. Тако је започет процес укључивања данашње Умбрије у римску културу. Римљани су оснивали колоније и градили друмове. Један од таквих је Вија Фламинија (итал. -{''Via Flaminia''}-) који је изграђен [[220. п. н. е.]] и који је био врло битан за развој града Перузије у антици.
Пролазак Вија Фламиније је био ослонац развоја града Перузије у антици. За време [[Други пунски рат|Другога пунскога рата]], [[битка код Тразименског језера]], одиграла се на неколико километара од Перуђе 24. јуна 217. п. н. е. између [[Античка Картагина|Картагињана]] и Римљана. То је била једна од битака [[Други пунски рат|Другог пунског рата]]. Умбри се нису мешали, али су се постепено временом стапали са римским становништвом.
Ред 62:
Почетком средњег века Перуђа је променила више господара ([[Остроготи]], [[Византијско царство|Византинци]], [[Лангобарди]], [[Франци]]).
Византијски цар [[Јустинијан I|Јустинијан]] је у 6. веку у својим напорима да обнови величину и сјај Римског царства освојио Перуђу. Године 537. године, на обронцима Перуђе сукобиле су се византијске трупе вођене војсковођом [[Велизар (војсковођа)|
[[Тотила]], остроготски краљ, опседао је Перуђу током две године, да би 548. да заузме град и да га уништи. Такође је наредио да се погуби бискуп [[Ерколан]], захваљујући којем је цео град успешно одолевао опсади. Ерколано ће постати један од светаца-заштитника града Перуђа. Његов дан се слави 7. новембра.
Ред 71:
У [[10. век]]у долази до осамостаљивања Перуђе, као и других градова у окружењу. Унутар градских зидина 936. године почиње да се гради катедрала Св. Лоренца. Следећа два века прошла су у сталним размирицама са суседним градовима-државама (Кортона, Асизи, Тоди, Фолињо). У XI веку постаје комуна. У [[12. век]]у град потпада под власт [[Папска држава|Папске државе]] и то стање остаје вековима.
Четворица папа су изабрани баш у овом граду ([[Папа Хонорије III|Хонорије III]], [[Хонорије IV]], [[Селестин V]] и [[Папа Климент V|Климент V]]). С друге стране, Перуђа је била једна од првих градова која је устала против [[Гргур IX|Гргура IX]]. У међувремену формирале су се две партије народна (Распанти) и племићка (Бекерини). Стално је долазило до несугласица између присталица ове две партије у XIV веку.
Као резултати интерних градских борби, у граду се смењује неколико породица - Висконти, Микелоти, Фортебрачи. За време владавине Андрее Фортебрачија, комаданта плаћенићке војске (кондотијера), изводе се важни јавни радови као што је изградња резиденције Брачијевих позната као Сопра муро (“Sopra muro”).
| |||