Википедија

Елен Стон — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: козметичке измене
Ред 18:
}}
 
'''Елен Марија Стон''' (24. јул 1846 - 13. децембар 1927) била је америчка [[Протестантизам|протестантска]] мисионарка коју су 1901. године отели чланови [[Унутрашња македонска револуционарна организација|Унутрашње македонске револуционарне организације]]. Отмица је изазвала велику пажњу у јавности у САД.
 
== Рани живот ==
Елен Стон рођена је 1846. године у Розберију у Масачусетсу (САД). Подстакнута причама које су у САД доносили Балканци из крајева провинције [[Румелија|Румелије]] ([[Османско царство]]), Елен је од врха Протестантске цркве затражила да је пошаљу на Балкан где би ширила своју веру. Године 1878. је по налогу Протестантске цркве допутовала у турску провинцију Румелију са задатком да тамо шири хришћанство. У бугарском градићу [[Самоков (Бугарска)|Самокову]] отвара школу за васпитачице. У њој је провела десет година.
 
== Отмица ==
Америчка влада у овом периоду отвара прва конзуларна представништва на Балкану. Представништво Протестантске цркве у [[Солун|Солуну]]у враћа Елен Стон на Балкан (након вишемесечног боравка у Америци) са новим задатком (1898. године). Елен је доста путовала између Софије, Истанбула и Солуна. Тако је 3. септембра 1901. године отета од стране „бугарских разбојника“. Два дана касније је амерички конзул у Цариграду, Диксон, сазнао за отмицу. Била је то прва отмица америчког грађанина која је израсла у светску аферу. У Америци је изазивала велико интересовање. Председник [[Теодор Рузвелт]] лично је од великог везира Ћучук [[Мехмед Саид-паша|Мехмед Саид-паше]] затражио хитно ослобађање Американке. Дана 13. септембра у представништво Протестантске цркве у Солуну стигло је писмо написано Еленином руком. Она је обавештавала да ће је разбојници ослободити уколико Америка плати откуп од 25.000 турских лира у злату што је за ондашње прилике била огромна сума. Отмичари су претили да ће у супротном убити заробљеницу.
 
== Ослобађање ==
[[Датотека:Miss stoun case.jpg|мини|лево|Разгледница са ликом Мис Стон]]
Шестомесечна драма завршена је Елениним ослобађањем након плаћања великог данка (110.000 тадашњих [[Амерички долар|долара]]). Између отмичара и представништва у Солуну је преко курира отмичара измењено 250 депеша. Све су сачуване. Са отмичарима се конзул Дикенсон срео 31. јануара 1902. године у Банском након што је успео да их убеди да суму за откуп преполове. Након ослобађања, Елен је дочекана у домовини као херој. Изјавила је да су се отмичари све време односили према њој пристојно.
 
== Последње године и смрт ==
У Америци је провела неколико година бавећи се педагошким радом. Када је поново затражила да је врате на Балкан, [[Стејт департмент]] је одбио јер је Велика порта изразила сумњу да је Елен Стон била саучесник у сопственој отмици како би изнудила новац за македонске револуционаре. Она је ове тврдње до краја живота оповргавала. Последње године живота провела је у Челзију где је написала дневник о свом боравку на Балкану. Он је, међутим, изгорео заједно са Еленином кућом. Преминула је 1927. године.
 
== Филм ==
О пустоловинама Елен Стон снимљен је 1958. године истоимени филм по сценарију [[Ђорђије Абаџијев|Ђорђија Абаџијева]] и [[Трајче Попов|Трајчета Попова]]. Филм је режирао [[Живорад Жика Митровић]], а главну улогу је тумачила [[Олга Спиридоновић]]. Остали глумци били су: [[Петре Прличко]], [[Илија Џувалековски]], [[Илија Милчин]], [[Драган Оцокољић]] и [[Дарко Димевски]]. Олга Спиридоновић, Петре Прличко и сценограф Василије Цицо Поповић награђени су Златним аренама на филмском фестивалу у [[Пула Филм Фестивал|Пули]].
 
== Види још ==
* [[Стокхолмски синдром]]
 
== Извори ==
* Политикин забавник, број 3089
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Елен_Стон”