Предлог — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 188.2.188.4 (разговор) на последњу измену корисника Autobot |
|||
Ред 8:
У [[морфологија (лингвистика)|морфолошком]] смислу, већина предлога су немотивисане речи. Међутим, постоје и неправи предлози, који су настали од других врста речи, и то од [[прилози|прилога]] (''више, ниже, близу'') и [[именице|именица]] (''врх, дно, дуж''). Према њиховој функцији у реченици одређујемо када их можемо убројити у предлоге, а када у другу врсту речи. Кад стоје уз неки облик [[именица|именице]] или [[заменица|заменице]], оне су предлози (''Више'' главе копље пободено. — ''Ниже'' куће је овећа башта. — Он станује ''близу'' вас.). Кад одређују [[глагол]]е, онда су прилози (Попели су се ''више''. — Спустите греду ''ниже''. — Он станује ''близу''.). Ако се јављају као самосталне речи, то су именице (''врх, дно, дуж'').
▲авим предлозима јављају се и просте и сложене речи. На пример, предлози ''над'' и ''изнад'' су прави предлози, при чему је први проста реч, а други сложена. Исти је случај са неправим предлозима ''дуж'' и ''уздуж''.
Код појединих предлога јавља се [[непостојано а]] (''к, ка; с, са; низ, низа''). Да ли ће се предлог завршити [[сугласник]]ом или [[самогласник]]ом зависи од [[глас]]а којим почиње наредна реч. Ако се ради о истом или [[фонетика|фонетски]] веома сличном гласу, предлог ће се завршити самогласником ''а''. У осталим случајевима се он по правилу губи.
| |||