Крсто Поповић — разлика између измена

=== Борба за независност Црне Горе ===
{{Главни чланак|Божићна побуна|Црногорски комити}}
Капетан Крсто Зрнов Поповић био је један од вођа [[Божићна побуна|Божићне побуне]] [[1919]]. године, коју су против српскесрбијанске (јер и црногорска је тада српска, по свим изворима) династије [[Карађорђевићи|Карађорђевић]] подигли [[зеленаши]], присталице свргнутог краља [[никола I Петровић|Николе]] и црногорске [[династија Петровић-Његош|династије Петровић Његош]]. Из интернације се враћа [[1918]]. године и активно ради на поништењу одлука [[Подгоричка скупштина|Велике народне скупштине]], залажући се против уједињења два братска народа, стим да о облику владавине одлучи скупштина свих [[Југословени|Југословена]], желећи да питање двају братских народа (српскогСрбијанаца и црногорског)Црногораца препусти на одлучивање Хрватском и Словеначком који никада нису благонаклоно гледали на њихов суживот. Упућује прогласе страним трупама и Извршном народном одбору, али без успјеха. Упоредо са преговорима, као један од вођа, припремао је и терористичке акте против новостворене државе. Извјештава генерала [[Ванел]]а, команданта Савезничких окупационих трупа, да су у ратном сукобу.
 
Устаници нападају [[Цетиње]] ноћу, [[5. јануар|5.]] на [[6. јануар]] 1919. године. Долази до ватреног обрачуна и устаници неуспијевају да уђу у град. Уз посредовање генерала Ванела стање се нормализује. Дио побуњеника се вратио кући, а дио побјегао у мјеста која су контролисали Италијани, што сугерира одакле је добијао подршку за свој рад. Крсто се склања у [[Котор]], а одатле у [[Италија|Италију]]. Из Италије је неколико пута упадао у [[Црна Гора|Црну Гору]], а један од упада је био између [[Бар (Црна Гора)|Бара]] и [[Улцињ]]а, када је предводио 69 официра из [[Гаета|Гаете]]. Једно вријеме је био начелник штаба такозване Црногорске војске у Италији. Десетог децембра 1919, у гласилу такозване црногорске владе у изгнанству, „[[Глас Црногорца|Гласу Црногорца]]“, Крсто Поповић је истакао важност Црне Горе у Српству написавши да је: ''„Црна Гора она земља ђе се чувала и сачувала искра слободе Србинове“''<ref name="Његош">[http://www.njegos.org/past/zrnov.htm -{Krsto Zrnov Popovic}-] {{en}}</ref>. Међутим, након само неколико мјесеци од доласка, Крсто Поповић се вратио у Италију гдје је у војсци избјегличке владе Црне Горе добио чин командира, а касније и бригадира. Италијанске власти су га хапсиле због супротстављања растурању црногорске војске послије потписивања [[Rapalski sporazum|Рапалског уговора]]. Одбио је да се врати у [[Краљевина Југославија|Краљевину СХС]].
Анониман корисник