Садржај обрисан Садржај додат
→Транскрипција: нови одељак |
|||
Ред 113:
Jer su bili crveni linkovi kada sam ih pravio po osnovu clanka Spisak gradova u Francuskoj. --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">''' -{Bojan}- '''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">''' -{Razgovor}- '''</font>]] 02:22, 14. новембар 2014. (CET)
== Транскрипција ==
Хммм, нисам гледао у Правописни речник, али ако тако стоји, немам шта да кажем. Сад је једино питање да ли модел "Рјажск" (као изузетак) треба применити и на остале сличне случајеве. Што се мене тиче, ради по својој савести. Ионако сам се покајао што сам уопште прчкаопо транскрипцији са руског. У принципу, Бокица и Никола то добро раде, па би им, вероватно, требало препустити да сами одраде цео посао.
Што се тиче Менсе, ствари стоје овако: Тестови интелигенције који се примењују на Менсиним тестирањима су, колико је мени познато, униформни, тј. исти тестови се примењују у различитим земљама и културама, а састоји се од задатака у којима решавач мора уочити принцип по којем су у задатку сложене геометријске фигуре, и међу понуђеним одговорима пронаћи онај који једини правилно довршава низ. Међутим, ту се јавља један крупан проблем: наиме, у теорији тестова и тестирања, кључан психометријски и статистички услов је да тестови буду стандардизовани на популацији на којој се примјењеују, односно да се израде НОРМЕ за ту популацију. Наиме, познато је да ће један те исти тест способности у просеку различито урадити припадници различитих етничких група, па и народа (унутар америчке популације, нпр. просеци ће бити различити за Црнце, Азијате, Хиспаноамериканце, белце итд.), што је последица одрастања и живљења у различитим културалним микросрединама (а резултат у тестовима интелигенције једним мањим дело зависи и од културалних фактора). Није ми познато да су урађене норме за наше просторе (што је скуп и дуготрајан процес), већ знам да су коришћене опште норме (вероватно англоамеричке), па ће члан Менсе постати онај Србин (или Хрват или Американац или Пакистанац) који је на том, једном те истом тесту, постигао нпр. 70 од могућих 90 бодова (лупам). Ту се не узимају у обзир културалне специфичности, које значајно могу да утичу на постигнућа у тим тестовима, а које се могу елиминисати израдом посебних норми (за сваку државу). Други проблем (за који сам чуо пре годину дана на једном скупу) је да су (барем на нашим просторима), након дуготрајне употребе, тестови "проваљени" (односно, њихов садржај и тачни одговори су постали познати многима), што је довело до апсуредне ситуације да нпр. у Хрватској у последњим тестирањима буде око 15-20 % оних који су "прешли праг" (а нормално је 2-3 % и то на основу тих општих норми), па су тестирања морала да буду поништена.
Ја сам од 1989. члан Менсе (тада је то била Менса Југославије), а данас ме воде и у Менси Хрватске, и у Менси Србије и у Менси БиХ. Пре 1-2 године контактирао сам Менсу БиХ, са жељом да ме запосле као званичног психолога, али сам добио неодређен одговор у ком чекају верификацију од стране главне Менсе ... и на томе је стало. У сваком случају, таква тестирања имају своју сврху, али нисам сигуран да у потпуности задовољавају основне методолошке критеријуме.
Поздрав,
--[[Корисник:Sly-ah|Sly-ah]] ([[Разговор са корисником:Sly-ah|разговор]]) 08:01, 27. новембар 2014. (CET)
| |||