Рађевина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
Њен највећи део припада [[Општина Крупањ|Општини Крупањ]], коју чине 23 насељена места од којих су 22 сеоска насеља: [[Бањевац]], [[Бела Црква]], [[Богоштица]], [[Брезовице (Крупањ)|Брезовице]], [[Брштица]], [[Врбић]], [[Дворска]], [[Завлака]], [[Костајник]], [[Красава]], [[Кржава]], [[Ликодра]], [[Липеновић]], [[Мојковић]], [[Планина]], [[Равнаја]], [[Ставе]], [[Толисавац (Крупањ)|Толисавац]], [[Томањ]], [[Цветуља]], [[Церова (Крупањ)|Церова]], [[Шљивова]] и једно варошко насеље, [[Крупањ]], који је привредни, културни и политички центар општине.
[[Датотека:Sanjak of Smederevo-sr.svg|мини|Крупањ и околина у устаничкој Србији 1804.]]
Рађевина је припадала устаничкој Србији током [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], потом је припадала Подринској нахији која је 1833. после [[Хатишериф из 1833. године|Хатишерифа]] постала део [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]].
После Другог светског рата, 1947. године, села [[Бастав]], [[Белотић (Осечина)|Белотић]], [[Комирић]] и [[Коњуша (Осечина)|Коњуша]] су прешли из рађевског у подгорски срез,<ref>Живорад Јевтић: Административно-територијалне промене у ваљевском крају (1944-1955), pp. 62. и 64, у [http://www.istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/GLASNIK%2023/Glasnik%20br%2023.pdf „Гласник“, број 23], Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1988. године.</ref> и касније постали део [[Општина Осечина|општине Осечина]].
| |||