|
Иако је у књижевност ушао као романтичар, Зола се у каснијим делима не задовољава методама објективног [[реализам|реализма]], већ под утицајем наглог развоја природних наука покушава да и у литеретури уведе научне методе, те развија теорију тзв. експерименталног романа.
Своје теоретске погледе настојао је остварити у циклусу „[[Ругон-Макарови]]“ или Природна„Природна и друштвена историја једне породице под Другим царствомцарством“ (''-{Histoire naturelle et sociale d'une famille sous le Second Empire}-'', [[1871]] — [[1893]]), где је у 20 романа приказао физичко и морално пропадањапропадање појединих чланова породице Ругон-Макарт услед њиховог хередитарног оптерећења; уједно је и дао и пресек кроз разне друштвене средине у доба Другог царства и оживиооживео преко 1000 лица.
Међу романима из тог циклуса нелазе се и најпознатија Золина дјеладела као: ''[[Трбух Париза]]'' (''-{Le Ventre de Paris}-'', [[1873]]), ''[[Јазбина (роман)|Јазбина]]'' (''-{L'Assommoir}-'', [[1877]]), ''[[Нана (роман)|Нана]]'' ([[1879]]), ''[[Жерминал]]'' (''-{Germinal}-'', [[1885]]), ''[[Човек-звер]]'' (''-{La Bête Humaine}-'', [[1890]].) и др.
Мање су значајнији његови каснији циклуси ''„[[Три града]]''“ (''-{Trois Villes}-'' - ''-{Lourdes}-'' [[1894]], ''-{Rome}-'' [[1896]], ''-{Paris}-'' [[1898]]) и недовршена [[тетрологија]] ''„[[Четири јеванђеља (Зола)|Четири јеванђеља]]''“ - ''[[Плодност (роман)|Плодност]]'', ''[[Рад (роман)|Рад]]'', ''[[Истина (роман)|Истина]]'' и ''[[Правда (роман)|Правда]]'' (''-{Les Quatres Evangiles}-'' - ''-{Fécondité}-'' ([[1899]]), ''-{Travail}-'' ([[1901]]), ''-{Vérité}-'' ([[1903]]), ''-{Justice}-'' (недовршено)).
Мада је Зола несумњиво један од најзначајнијих француских књижевника, високу уметничку вредност достиже једино оу описима масовних сцена, где је правом епском снагом знао приказати инстинкт гомиле, док му је главни недостатак у површној карактеризацији ликова и недостатку психолошке уверљивости.
== Библиографија ==
|
