Абасиди — разлика између измена

'''Абасиди''' су [[арапи|арапска]] [[сунитисунизам|сунитска]] [[династија]], чијих је 37 [[калиф]]а владало у периоду од [[750]]. до [[1258]]. године. Име је добила по [[Мухамед]]овом стрицу [[Абас]]у ([[566]]—[[652]]) оснивачу династије. Користећи незадовољство народа у Месопотамији, Абасиди су [[748]]. дигли устанак против [[Омејадски калифат|Умајада]], освојили [[Сирија|Сирију]] и убили калифа [[Мерван]]а II. Новим калифом прогласио се [[Абул Абас]] (750—754). Наследио га је брат [[Ал-Менсур]] (754—775) и преместио седиште калифата у новоосновани [[Багдад]] ([[762]].). У време владавине [[Харун ел Рашид|Харуна ел Рашида]] ([[786]]—[[809]]) и [[Мамун]]а ([[813]]—[[833]]) достигао је највиши степен економског и културног развоја. Са развојем феудализма ојачале су партикуларистичке тенденције. Поједини намесници су се постепено одвајали. Године [[1055]]. [[селџуци|селџучки кан]] [[Тогрул]] се наметнуо за заштитника калифу [[ел Каим]]у, чиме је фактички сва власт прешла у његове руке. Калифат се одржао до 1258. када су после продора [[Монголи|Монгола]] и њиховог освајања Багдада неки чланови династије су избегли у [[Каиро]], где је [[султан]] [[Бајбарс]] обновио абасидски калифат [[1261]]. који се одржао до [[1517]].

Народ се бавио [[земљорадња|земљорадњом]], [[трговина|трговином]], [[занатство]]м. Арапима је било понижавајуће да се баве земљорадњом, па су они били трговци, занатлије, војници као и високи чиновници. Најлошији положај су имали [[ропство|робови]] којих је било много Било је црнаца из [[Африка|Африке]], белаца [[Словени|Словена]] и [[Грци|Грка]], као и [[Турци|Турака]] и народа [[ЦентралнаСредња Азија|Централне Азије]], робовима су се снабдевали из битака, заробљени су били претварани у робље, а такође су им разна племена продавала робове. Производио се [[папир]], [[стакло]], [[гвожђе]], тканине, драго камење.