Ruska socijaldemokratska radnička partija — разлика између измена

'''Ruska socijal-demokratska radnička partija''' ([[ruski]]: ''Российская социал-демократическая рабочая партия'' - [[akronim]]: '''РСДРП'''), bila je [[Istorija|istorijska]] predhodnica [[Komunistička partija Sovjetskog Saveza|Komunističke partije Sovjetskog Saveza]].<ref name=brit/>.

Osnivački kongres partije održan je u [[Ilegalno|ilegali]] u [[Minsk]]u [[1898]]. <ref name=brit/> Osnivači su bili [[Boris Ejdelman]] i [[Natan Vigdorčik]] u ime [[kijev]]ske grupe okupljene oko časopisa ''Radničke novine'' (Рабочая газета), [[Pavel Tučapski]], predstavnik [[kijev]]ske grupe Radnički savez; [[Stepan Radčenko]], predstavnik [[Sankt Peterburg|petrogradske]] grupe Borbeni savez, [[Viktor Vanovski]] u ime [[Moskva|moskovskog]] Radničkog saveza, [[Kazimir Petrusevič]] u ime radnika [[Dnjepropetrovsk|Ekaterinoslav]], te [[Aron Kremer]], [[Abram Mutnik]] i [[Šmuel Kac]]. Većina osnivača je vrlo brzo pohapšena, pa je Drugi kongres partije iz sigurnosnih razloga održan u [[Brisel]]u (jul) i [[LondonЛондон|Londonu]]u (avgust) [[1903]]. <ref name=brit/>

Na tom kongresu na kojem se okupilo 57 delegata,<ref name=tre>{{cite web

| publisher=History Today}}</ref>, došlo je do raskola partije na dve frakcije; '''[[Menjševici|menjševike]]''' i '''[[Boljševici|boljševike]]'''. <ref name=brit/> Oni su se razišli oko koncepcije rukovođenja partijom, ali i oko profila partije i članstva. Načelno su obe frakcije bile za rušenje [[Kapitalizam|kapitalizma]] i svrgavanje [[car]]skog režima, ali ''menjševici'', predvođeni [[Julij Martov|Julijem Martovom]], preferisali su masovnu, labavo organiziranu demokratsku partiju, čiji bi se članovi mogli u mnogim pitanjima i razilaziti, ali se ipak slagati oko bitnog. <ref name=tre/> Nešto nalik na [[Zapadna Evropa|zapadnoevropske]] [[Socijaldemokratija|socijaldemokratske]] [[partija|partije]]. Oni su bili spremni sarađivati s ruskim [[Liberalizam|liberalima]], a imali su skrupula o upotrebi revolucionarnog terora. (zato su ih zvali '''meki''').

S druge strane [[boljševici]] predvođeni [[Vladimir Iljič Lenjin|Lenjinom]], bili su radikalniji i borbeniji, oni su hteli da se partija oblikuje kao avangarda radničke klase, iz malog rukovodećeg nukleusa, od ljudi koji za partiju žive i rade 24 sata, disciplinovanih profesionalnih revolucionara,<ref name=brit/>, koji bespogovorno provode partijske naloge, i ne prezaju ni od čeg što bi ih dovelo do cilja, zato su ih zvali '''tvrdi'''. <ref name=tre/>

Lenjin je shvatao da se u vremenu revolucionarnih previranja - nema puno vremena za demokratiju, a nije imao ni poverenja u mase. <ref name=tre/> Jedan od razloga njegovog preferisanja - malog partijskog aparata, bili su i sigurnosni razlozi. Tajnoj policiji bilo je puno teže ubaciti svoje ljude u uski krug proverenih članova, nego u masovna tela kakva su uobičajeno imale partije tog vremena. To se kasnije pokazalo potpuno tačnim, jer je jedan član organizacionog odbora kongresa, bio agent [[Ohrana|ruske tajne policije]]. <ref name=tre/>

| publisher=Encyclopædia Britannica}}</ref> iza kog su brojni ''menjševici'' otišli u [[egzil]].