Отуђење — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м cite book |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Alienation.jpg|мини|Уметничка представа отуђења]]
'''Отуђење''' или '''алијенација''' (лат. ''alienatio'', нем. ''entfremdung'') је кључни [[појам]] у [[филозофија|филозофији]] [[Хегел]]а, [[Фојербах]]а, [[Карл Маркс|Карла Маркса]]а, и каснијих филозофа идеалистичке и марксистичке традиције. Оно означава стање [[човек]]а у којем његова дела, производи или идеје постају супротстављена [[моћ]] која га потчињава, њему страна и независна од његове делатности и егзистенције.<ref name="Filozofijski rečnik">''Otuđenje'', Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>
У најширем смислу, отуђење је нешто одвојено од или страно нечем другом.<ref name="Филозофски речник"/> У [[филозофија|филозофији]] се говори о отуђењу [[човек]]а од његове сопствене природе и од друштва. Такође, мисао може бити отуђена од стварности уколико је неадекватно одражава, а радник отуђен од резултата свог рада уколико они постају роба.<ref name="Филозофски речник"/>
Ред 12:
== Отуђење у филозофији ==
Појам алијенација је првобитно имао правно значење продаје или уступање неког добра. Филозофско му значење даје већ [[Тома Аквински]]. Појам отуђење уводи у модерну филозофију [[Жан Жак Русо]], у значењу отуђења од самог себе, духовног стања отуђености, изгубљености властитог ја. Појам је посебно важан за [[Хегел]]а, [[Фејербах]]а и [[Карл Маркс|Карла Маркс]]а.
=== Хегел ===
| |||