Абасиди — разлика између измена

[[Датотека:Abbasids850.png|мини|десно|300п|[[Абасидски калифатхалифат]] 850. године]]

'''Абасиди''' су [[арапи|арапска]] [[сунизам|сунитска]] [[династија]], чијих је 37 [[калифхалиф]]а владало у периоду од [[750]]. до [[1258]]. године. Име је добила по [[Мухамед]]овом стрицу [[Абас]]у ([[566]]—[[652]]) оснивачу династије. Користећи незадовољство народа у Месопотамији, Абасиди су [[748]]. дигли устанак против [[Омејадски калифатхалифат|Умајада]], освојили [[Сирија|Сирију]] и убили калифахалифа [[Мерван]]а II. Новим калифомхалифом прогласио се [[Абул Абас]] (750—754). Наследио га је брат [[Ал-Менсур]] (754—775) и преместио седиште калифатахалифата у новоосновани [[Багдад]] ([[762]].). У време владавине [[Харун ел Рашид|Харуна ел Рашида]] ([[786]]—[[809]]) и [[Мамун]]а ([[813]]—[[833]]) достигао је највиши степен економског и културног развоја. Са развојем феудализма ојачале су партикуларистичке тенденције. Поједини намесници су се постепено одвајали. Године [[1055]]. [[селџуци|селџучки кан]] [[Тогрул]] се наметнуо за заштитника калифухалифу [[ел Каим]]у, чиме је фактички сва власт прешла у његове руке. КалифатХалифат се одржао до 1258. када су после продора [[Монголи|Монгола]] и њиховог освајања Багдада неки чланови династије су избегли у [[Каиро]], где је [[султан]] [[Бајбарс]] обновио абасидски калифатхалифат [[1261]]. који се одржао до [[1517]].

Абасидска династија је достигла свој успон на самом почетку. Њен најславнији владар је био Харун ал-Рашид. За вријеме његове владавине главни град калифатахалифата, [[Багдад]] је био најбогатији град на свијету. Харун је живио раскошним животом, а по узору на њега то су чинили, свако по својој могућности, и остали високи чиновници калифатахалифата. То је било златно доба и за [[наука|науку]] и [[уметност|умјетност]] које су се убрзано развијале. Царство је заузимало огромну површину, у његовом саставу су били [[Иран|Персија]], [[Египат]], [[Арабијско полуострво|Арабија]] и [[Блиски исток]]. Крајња западна тачка је била негдје на територији данашњег [[Тунис]]а, где се развијала друга династија која је настала распадом [[Омејади|Умајадске династије]], [[Аглабиди|Аглабидска династија]].

Највећи непријатељ калифатахалифата је била [[Византијско царство|Византија]]. КалифХалиф ал-Махди је повео [[sveti rat|свети рат]] против Византије. Његову војску је предводио његов син [[Харун ел Рашид|Харун ал-Рашид]] који је повео напад на сам [[Византијски Цариград|Константинопољ]]. Након опсаде Византија је пристала на примирје и морала је да плаћа данак калифатухалифату. То је било 782. године. Харун је повео још један напад на Византију и то 806. године када су Византинци одбили да плате порез. тада је Харун са војском продро у Малу Азију и опустошио је.

Багдад је у Харуново време био на врхунцу свог развоја. КалифоваХалифова палата је заузимала трећину града и била је импресивна и богата. Забајада, Харунова жена није дозвољавала да на њеном столу буде било какво посуђе осим од злата и сребра. Својим богатством Багдад је привлачио разне умјетнике. Наука се развијала јер су је великаши цијенили и улагали у њу. Захваљујући [[Индија|индијцима]] у калифатхалифат је стигао [[бројчани систем]] који је у [[Европа|Европи]] назван [[арапски бројеви|арапски]] и који је и данас у употреби. Багдад су разорили [[Монголи]] [[1258]]. године.

Становништво калифатахалифата је било шаролико, било је [[хришћанство|хришћана]], присталица [[Заратустра|Заратустре]], [[муслимани|муслимана]], и [[Јевреји|Јевреја]], који су били посебно утицајни, бавили су се банкарством, и били су високи чиновници калифатахалифата. Муслимани су били у повлашћеном положају, али и поред тога између њих је било разлике, између арабљана и преобраћеника, којих је било све више и међу њима је било извјесне љубоморе. Хришћани и Јевреји су морали су да се обиљежавају, звали су се зимије. Били су обиљежени нешто слично Јеврејима за вријеме [[нацизам|нацизма]], почело се са рушењем цркава у пограничним областима, као и оних које су изграђене после арапског освајања.

Опадање је почело веома брзо, већ у [[9. век]]у када су настајале разне династије које су парчале калифатхалифат, [[Сафариди]], [[Саманиди]], [[Газнавиди]] су га распарчали, затим [[Селџуци]] који су дошли као робови који су преузели власт. КалифатХалифат је био дубоко подијељен јер није била извршена асимилизаиција осталих неарапских народа. Економске прилике су постале веома лоше јер су намети били све већи, народ је сиромашио а великаши се богатили, индустрија је замирала, [[крвна освета|крвне освете]] су постале честе и плодна земља је постајала пуста.

Све је то утрло пут новом освајачу са истока. То су били [[Монголи]], који су тада били незаустављиви, њихов вођа је био [[Хулагу-кан|Хулагу]], унук [[Џингис-кан]]а, који је повео велику војску, и након опсаде је заузео Багдад и у њему направио крвопролиће, били су убијени и чланови калифовехалифове породице као и сам калифхалиф. Багдад је био у крви, од толико лешева на улицама постало је неподношљиво боравити у њему па се монголска војска на неко вријеме измјестила. То је био крај Абасида.

[[Категорија:КалифиХалифи]]