Вантелесна оплодња — разлика између измена

'''Вантелесна оплодња''' или '''Ин витро фертилизација''' ({{јез-ен|In vitro fertilisation (IVF)}}) је поступак којим су [[Јајна ћелија|јајне ћелије]] оплођене [[сперматозоид]]има изван [[Материца|материце]], односно ''ин витро''. То је један од најпознатијих поступака медицински потпомогнуте [[Оплодњаоплођење|оплодње]]. Овом поступку лечења [[неплодност]]и прибегава се када су остале методе потпомогнуте оплодње безуспешне. Лечење укључује контролисање [[Ovulacija|овулације]] [[хормони]]ма, вађење (пункција) јајних ћелија из [[јајник]]а жене и остављање [[сперматозоид]]а да оплоде [[Јајна ћелија|јајну ћелију]] у текућем медијуму. Оплођена јајна ћелија ([[зигот]]) се тада враћа (трансферира) у материцу пацијенткиње с намером да се постигне [[трудноћа]].

Кад се процени да су фоликули довољно зрели, даје се људски хорионски гонадотропин ([[хЦГ]]). Овај лек делује као аналог лутенеизирајућег хормона (ЛХ) и изазива [[Ovulacija|овулацију]], око 42 сата након инјекције. Пункција се врши нешто пре тога да би се јајне станице добиле из јајника. Јајне ћелије ваде се из пацијенткиње користећи трансвагинални технику и игла пробуши зид [[Вагина|вагине]] уз ултразвучно вођство да би приступили јајницима. Фоликули се аспирирају кроз иглу, потом се фоликуларна течност испитује у лабораторији како би се идентификовале јајне ћелије. Може се добити до 30 јајних ћелија (у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]-у је уобичајено 10 до 30, у Европи је просечан број јајних ћелија далеко мањи, око 10). Процедура пункције траје око 20 минута и обично се спроводи уз аналгетике и средства за смирење или општом анестезијом ([[анестезија]]).

У [[Шведска|шведској]] студији [[2005|2005.]] <ref>L. Schmidt, B.E. Holstein, U. Christensen, J. Boivin. Communication and coping as predictors of fertility problem stress: cohort study of 816 participants who did not achieve a delivery after 12 months of fertility treatment. ''Hum Reprod'' 2005; '''20''': 3248–56.</ref>, 166 жена су посматране месец дана пре ИВФ поступка. Резултати нису показали никакву значајну разлику између психолошког стреса и исхода ИВФ-а. Студија је закључила с препоруком клиникама да је могуће смањити стрес који ИВФ пацијенти осећају кроз лечење информисањем о овим закључцима. Док психолошки [[стрес]] који се осећа током поступка неће утицати на исход ИВФ-а, могуће је да ИВФ (поготово неуспешан) води стресу и може довести до [[Депресија|депресије]]. Већ само финансијске последице могу бити превише и могу утицати на [[стрепња|анксиозност]]. Међутим, за многе парове алтернатива је неплодност, а искуство саме неплодности такође може произвести огроман стрес и депресију.

Питање урођених мана је контроверзна тема у ИВФ-у. Многе студије не показују значајна повећања код деце зачете уз помоћ ИВФ-а, док друге то не подржавају. Године 2008., Анализа података Националне студије урођених мана у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]-у нашла је да су неке урођене мане значајно чешће код [[Новорођенче|новорођенчади]] зачете ИВФ-ом, и то септални срчане мане, зечја усна, атрезија грла или [[ректум]]а. Механизам узрока није јасан.<ref>{{cite journal |author=Reefhuis J, Honein MA, Schieve LA, Correa A, Hobbs CA, Rasmussen SA |title=Assisted reproductive technology and major structural birth defects in the United States |journal=Hum. Reprod. |volume=24 |issue=2 |pages=360–6 |year=2009 |month=February |pmid=19010807 |doi=10.1093/humrep/den387 |url=}}</ref>

Прво [[дете]] из замрзнутог људског заметка рођено је [[1984|1984.]] Од тада до 2008. процењује се да је између 350.000 и пола милиона деце рођено из заметака замрзнутих контролисаним замрзавањем у течни азот. Поред тога неколико стотина деце је рођено из замрзнутих јајних ћелија, али је тешко доћи до тачних података.

Замрзавање неоплођених јајних ћелија углавном се спроводи, код жена које могу изгубити функцију јајника, на пример због [[Хемотерапијахемиотерапија|хемотерапије]].