Википедија

Васо Чубриловић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ispravke
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 25:
Основну школу је завршио 1908. године у родном месту.<ref name="матица">[http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=1438&m=2#page/2/mode/2up Васа Чубриловић (1897-1990)], Ксенија Светличић, Љиљана Крајшић, Библиотека Матице српске, каталози изложби 13, Нови Сад (1997)</ref> Гимназију је похађао у [[Тузла|Тузли]] и [[Сарајево|Сарајеву]]<ref name="извори" />. За време гимназијских дана постао је члан организације [[Млада Босна]], због чега је 1914. избачен из гимназије у Тузли и прешао у Сарајево, где се упознао са [[Данило Илић|Данилом Илићем]]<ref name="матица" />, Био је учесник у [[Сарајевски атентат|атентату]] на надвојводу [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]] [[28. јун]]а [[1914]]. године у Сарајеву. Због његове малолетности, суд га је поштедео смртне казне и осудио на 16 година најстрожег затвора<ref name="извори" />, коју је издржавао у Сарајеву. Том приликом осуђени су и његова браћа [[Вељко Чубриловић|Вељко]] и Бранко.<ref name="vn13"/> После [[Први светски рат|Првог светског рата]] и распада [[Аустроугарска|Аустроугарске монархије]], крајем [[1918]]. ослобођен је, завршио је гимназију. После тога се најпре уписао на на Филозофски факултет у Загребу, а затим на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду]].<ref name="матица" />
 
Дипломирао је 1922. године<ref name="извори" /> Као професор гимназије радио је у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]], Сарајеву и Београду, са положеним професорским испитом 1927. године.<ref name="матица" /> Докторирао је 1929. године историју на [[БеоградскиУниверзитет универзитету Београду|Београдском универзитету]],<ref name="извори" /> на тему ''Босански устанак од 1875—1878''.<ref name="матица" />
 
Као асистента на Семинару за општу историју новог века примио га је [[Владимир Ћоровић]], а 1934. године постао је [[доцент]], да би 1939. био примљен за ванредног професора.<ref name="матица" />
Ред 40:
Такође је био и члан Комисије за обнову Универзитета и [[политички комесар|комесар]] за Филозофски факултет. По формирању Владе [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]], Васо Чубриловић је био министар пољопривреде (1945—1946) и министар шумарства (1946—1950).
 
Иницијатор је и први директор [[Балканолошки институт САНУ|Балканолошког института]] у Београду [[1970]]<ref name="матица" />, редовни предавач на катедри Историје Југославије, заједно са њеним оснивачем др [[Јован Марјановић|Јованом Марјановићем]]. Добитник је [[Октобарска награда|Октобарске награде]] и [[СедмојулскаСписак наградадобитника Седмојулске награде|Седмојулске награде]].<ref name="сану" /> Од 1959. године био је дописни, а од 1961. редован члан [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]. Такође је био дописни члан [[ЈугословенскаХрватска академија знаности и умјетности|Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу]], Академије наука и умјетности БиХ, редован члан Црногорске академије наука и умјетности, као и почасни члан Академије наука Совјетског Савиза од марта 1976.<ref name="матица" />
 
Оженио се 1926. у Сарајеву Радунком рођеном Анђелковић (1895) са којом је имао сина Милоша (1926—1987) и ћерку Богдану, удату Мастиловић. Други брак је склопио са Даницом Трипковић са којом није имао деце.<ref name="vn13"/><ref name="ko"/>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Васо_Чубриловић”