Тупољев Ту-154 — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 56:
== Конструкција ==
Ту-154 покрећу три [[двопроточни турбомлазни мотор|турбо-вентилаторска мотора]] распоређена на репном делу, исто као и на [[Боинг 727|Боингу 727]]. Уводник ваздуха на мотору бр.2 који се налази у корену вертикалног стабилизатора је "S" облика. Првобитни модел имао је Кузњецов НК-8-2 моторе, док су на Ту-154М уграђивани мотори Соловљев Д-154с-30КУ. Сви авиони Ту-154 имају већи омер потисак-тежина од онога на Боингу 727, што им даје боље особине, иако на штету веће потрошње горива, које је постало важан чинилац у новије време пораста његове цене.
Путничка кабина Ту-154 има шест упоредних седишта. Путна висина је нешто нижа у односу на западне авионе ([[Боинг]] или [[Ербас]]), а мања су и путничка врата. Пртљажни простор изнад седишта је такође веома ограничен. Попут Тупољева [[Тупољев Ту-134|Ту-134]] и Ту-154 има стреласто крило са углом стреле од 35 степени. (Боинг 727 има угао стреле од 32 степена).
Као и многи други совјетски путнички авиони, Ту-154 има велики стајни трап што му омогућава слетање на лошије припремљене писте, некада уобичајене у руралним подручјима Совјетског Савеза. Главни органи стајног трапа имају два пута по шест точкова са гумама под ниским притиском, који се увлачи у гондолу смештену на излазној ивици крила (што је особина и осталих Тупољевих авиона). Носна нога има два точка. Мека хидраулична амортизација пружа мирније рулање на неравним површинама. Путничка кабина може сместити 128 путника у конфигурацији са две класе или 164 путника у конфигурацији са једном класом, односно 180 путника при збијеним размештајем седишта. Изглед кабине може се прилагодити у тзв. зимску конфигурацију у којој се уместо неколико извађених седишта постављају ормари за гардеробу.
Првобитни захтев био је да пилотску посаду чине три члана: пилот, копилот и инжењер лета, за разику од осталих совјетских путничких авиона са посадом од четири или пет чланова. Ипак је у бившем Совјетском Савезу ради тадашњих прописа често био присутан и четврти члан посаде као навигатор. Потреба за навигаторима нестала је с приземљењем застарелих совјетских авиона, па су се они престали обучавати.
Авиоелектроника је по први пут у Совјетском Савезу изграђена према западним стандардима. То укључује и ({{јез-енгл|NVU-B3 Doppler}}) Доплеров навигациони систем, троструки [[аутопилот]] који омогућава аутоматски -{ILS}- прилаз према ICAO категорији -{II}- временским минимумом, аутоматски гас, Доплеров систем мерења заношења и брзине ({{јез-енгл|DISS}}), „курс-МП“ радио-навигациони систем и други. Модерније надоградње укључују -{TCAS}- (систем против судара), [[Глобални позициони систем]] -{GPS}- (сателитски систем за позиционирање) и друге модерне системе, углавном западне производње.
Раније верзије Ту-154 не могу се модификовати како би се испунио садашњи „Ниво -{III}-" прописа за буку, па авиони не могу летети где је тај пропис на снази. Ту-154М може користити сет за смањење буке с чиме се испуњава „Ниво -{III}-" и теоретски може испунити „Ниво -{IV}-". Тренутни прописи [[Европска унија|Европске уније]] забрањују коришћење пригушивача за буку за достизање овог нивоа. Једино решење за овај проблем била би промена мотора на Ту-154М што би захтевало врло опсежну и скупу надоградњу.
| |||