Босанчица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене Munjanes (разговор) на последњу измену корисника CarRadovan |
|||
Ред 5:
== Босанчица у 19. веку и даље ==
Ћиро Трухелка, хрватски археолог и историчар умјетности (1865—1942) први даје назив овој ћирилици, босанчица, да би лакше лансирао фалсификат да је натпис повеље кулина Бана на [[Хрватски језик|хрватском језику]], иако је велики хрватски научник [[Ватрослав Јагић]] признао да је чувена повеља бана Кулина у ћирилићном писму и на [[Српски језик|српском језику]].{{чињеница|date=04. 2010.}}<!--Ozbiljna stvar--> Ватрослав Јагић у књизи "Хисторија књижевности народа хрватскога и србскога", 1867. Загреб, на 142.стр. пише: "...да није могуће вјеровати да неби били у Босни, Захумљу, Диоклецији итд. већ давна прије Кулина бана почели писати ћирилицом, а народнием језиком србским."
''Босанчица'' је у [[Аустроугарска|аустроугарско]] време смишљен назив за ћирилицу којом се у средњем веку и у турском периоду писало у Босни, Херцеговини и, делом, у суседној [[Далмација|Далмацији]]{{чињеница|date=09. 2009.}}. Назив је смишљен у време управе [[Бенјамин Калај|Бенјамина Калаја]] у Босни и Херцеговини (Калај је био председник Земаљске владе Босне и Херцеговине од [[1883]]. до [[1903]]. године, у својству заједничког аустроугарског министра финансија). Да би стао на пут српском национализму у Босни и Херцеговини, Калај је лансирао пројекат "'''''босанске'''''" народности, који је представљао историју и културу поднебља (кроз школски систем и друге методе) као потпуно одвојене развоје од историје и културе [[Срби|Срба]]. Овај приступ само је додатно раздражио српски и хрватски национализам (јер је осим српства уједно негирао и хрватство Босне, пропагирајући уместо њих посебност), а пустио је корене једино међу локалним муслиманима. У оквиру Калајевог пројекта „босанске“ народности, назив "''босанчица''" је употребљен с намером да би се потиснуо термин „српско писмо“ који се за ћирилицу најчешће користио у локалним историјским документима. Оправдање је нађено за извесне особености ћириличног писма у Босни, мада тих особености има и у другим земљама где се писало ћирилицом. Без обзира на карактер његовог порекла (политички и пропагандни), назив „босанчица“ је наставио да се користи у неким незваничним публикацијама на простору бивше Југославије све до распада [[СФРЈ]]. Од [[1918]]. године на даље, „босанчица“ је наставила да се користи од стране хрватских националиста као својеврстан доказ да Босна није била насељена Србима нити културно везана за Србе ("Босанчица“ је такође проглашена у истим круговима за "''хрватско писмо''" и "''хрватску ћирилицу''", у циљу доказивања хрватства Босне), а након распада СФРЈ „босанчица“ је добила нови живот међу Бошњацима као један од доказа дубоке историјске посебности [[Бошњачки језик|бошњачког језика]].
| |||