Милан Недић — разлика између измена

Крајем августа 1944. совјетска Црвена армија се приближила источним границама Југославије. Почетком септебра она је напала Бугарску и принудила је да се окрене против Немаца. Михаиловићеви четници су у међувремену били преслабо наоружани да се одупру партизанском продору у Србију тако да су неки његови официри се састали са немачким официрима да би уговорили састанак са Нојбахером и добили његову подршку. Ипак, идеја је стигла до Милана Недића који је предложио оснивање армије од уједињених антикомунистичких снага. Он је уговорио тајни састанак са Михаиловић, који се десио око 20. августа.{{sfn|Neubacher|2004|pp=159}} По доступним докуменатима, њих двојица су се састали у затамњеној соби и Михаиловић је ћутао већину времена, тако да Недић после није био сигуран да је причао са правим Михаиловићем.{{sfn|Neubacher|2004|pp=159}} Чини се да је Недић понудио да затражи оружје од Немаца и да стави своју Српску државну стражу под Михаиловићеву снагу, вероватно као покушај да промени страну, пошто је Немачка губила рат.{{sfn|Roberts|1973|pp=257–258}} Током августа немачки командант југоистока [[Максимилијан фон Вајхс]] покушавао је да од Хитлера добије одобрење да уједини Михаиловићеве и Недићеве снаге у јединствен српски корпус који би Немци опремили и који би се борио на њиховој страни. Нојбахеру се свидела идела, али ју је Хитлер одбацио, који је сматрао да је ово покушај да се направи енглеска пета колона.

 

Дана [[4. октобар|4. октобра]] [[1944]], Недићева влада је распуштена, а он је [[6. октобар|6. октобра]], заједно са већином својих министара, пребачен, по одлуци Немаца, из Београда преко Будимпеште у Беч, а касније у [[Кицбил]].{{sfn|Борковић|1979b|pp=363}} Кицбил је било место где су биле смештене све владе чије су земље Немци окупирали. [[Уједињено Краљевство|Британске]] снаге су га предале југословенским снагама [[1. јануар]]а [[1946]]. године.