Бошњачки језик — разлика између измена

[[Матија Антун Рељковић|Матија Антун Рељковић]], који као и многи други Славонци воде поријекло из Босне у "Сатиру" пише за Славонце да су "сербски штили а сербски писали".
 
И други Србин католичке вјере, Славонац, [[Андрија Торкват Брлић|Андрија Торкват Брлић]], чији су преци поријеклом из Херцеговине је исто имао став да у Босни[[Босна|Босни]] треба прогласити за службени, [[Српски језик|српски језик]] (Власта Швогер, "Идеали, страсти и политика, живот и дјело Андрије Торквата Брлића,[[Хрватски институт за повијест|Хрватски институт за повијест]], 2012., фуснота 461.).
 
[[Антун Радић|Антун Радић]] у листу "Дом" од 27.9.1901. број 18. у чланку "Хоћемо ли опет под Турчина?" пише о слози православаца и муслимана: "А сложили су се и погодили овако: ...Домаћи језик у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] нека се зове србски језик, и нека се пише грчким писмом Ћириловим (ћирилицом), а не латинским писмом по хрватском начину, како ми ово пишемо. Тако су се дговорили наши босански и херцеговачки [[Срби|Србљи]] с [[Бошњаци|"турцима"]], то су подписали и на то се заклели. И то ће они разгласити по свиету, нека се зна, што они хоће, па нека им [[Европа|Европа]] у тој ствари помогне, т.ј.: да се [[Босна и Херцеговина|Херцег-Босна]] одузме бечкому цесару, да се прогањају римски свећеници и остало."
 
Из свега наведеног се види да се језик у Босни и Херцеговини кроз историју углавном називао српским именом, како од муслимана тако и од католика.
Анониман корисник