Велики петак — разлика између измена

'''Велики петак''' ({{јез-гр|Μεγάλη Παρασκευή}}) или '''Страсни петак''' је [[Хришћанство|хришћански]] празник којим се обележава страдања [[Isus HristИсус|Исуса Христа]], његово [[Raspećeisusovo Isusaraspeće|распеће]] на [[часни крст]] и његова смрт за [[Спасење|спасење]] света.

У ноћи између [[Велики четвртак|Великог четвртка]] и Великог петка, Христа су мучили и бичевали. [[Pontije Pilat|Понтије Пилат]] је предао Исуса [[Јевреји|Јудејима]], рекавши да не може да га осуди, јер није нашао никакве кривице, и да је тај човек невин. Јудеји су увидели да могу само да муче Исуса, али не могу да Га осуде, па су рекли Пилату да се [[Исус]] у ствари буни против [[император (римска титула)|императора]]а, јер себе проглашава царем, а за такав грех [[Антички Рим|Римљани]] морају да казне починиоца. Како је то било уочи [[Пасха|Пасхе]], највећег јудејског празника, обичај је налагао да се један затвореик пусти на слободу. Пилат је питао народ кога да ослободи: Исуса Христа или Вараву, разбојника, који је убио неколико римских војника. Светина, нахушкана од [[Фарисеји|фарисеја]], тражила је Вараву. Пилат је питао шта да уради с Исусом, а светина је урлала: „Распни га! Распни га!"

Христу су ставили трнов венац на главу, а на плећа навалили тешки крст и повели путем који и данас, две хиљаде година касније, носи име [[ViaПут Dolorosaсуза|Улица бола]]. Пљували су га и добацивали погрдне речи. Нашао се ту и један добар човек, Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Господу да носли [[Крст]] Страдања. На брду [[Голгота]] су поставили три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. Христов крст је био у средини. И после свих претрпљених мука и понижења, Христос је молио свог [[Бог Отац|Оца Небеског]] да опрости људима, јер не знају шта чине. Кад је, око три сата по подне (по нашем рачунању времена), Свој дух предао Оцу, сва [[природа]], Божја творевина, побунила се против неправде и злочина: помрачило се [[сунце]], отварали се гробови, затресла се земља. Завеса у храму се расцепила одозго до доле. Камење се, уз страшан прасак, распадало. Стене су пуцале. Тако су се обистиниле Христове речи да ће и мртво камење сведочити Живога Бога. [[Капетан]] који је стражарио код крста, рекао је да је тај [[Човек]] заиста био праведник, а окупљени народ обузео је неизрециви ужас.

Поред Крста је остала [[Богородица]] са [[Апостол Јован|апостолом Јованом]], [[Марија Магдалена|Маријом Магдалином]] и још неким женама. Нема и скамењена од бола, гледала је Богородица беживотно тело свога Сина и Бога. [[Josif iz Arimateje|Јосиф из Ариматеје]] је отишао Пилату и измолио да са крста скине Христово тело и сахрани га. Пилат је, зато што је сутра [[субота]] (када се ништа не ради), а да тело не би стајало на крсту три дана, дозволио да Га скину са крста. Христово тело су обавили платном и однели у нову гробницу, коју је Јосиф био припремио за себе. Гроб је био уклесан у стени. Кад су положили Христово тело, на улаз су навалили огроман камен. [[Антички Рим|Римљани]] су поставили страже унаоколо, плашећи се да [[хришћани]] не узму тело.