Сергеј Корољов — разлика између измена

За време школовања је заволео математику, а посебно се интересовао за [[Авијација|авијацију]]. После завршетка грађевинске школе, уписао се на Политхнички институт у [[Кијев]]у. За време школовања, радио је многе послове и становао је код ујака Јурија. Студије је наставио у [[Москва|Москви]] на Вишој техничкој школи, где му је ментор био [[Андреј Тупољев]], каснији пионир ваздухопловног дизајна Совјетског Савеза. После дипломирања запослио се у дизајнерском уреду „ОПО-4“, где је почео самостално радити на конструкцији летелица.

 

Године [[1938]], за време [[Јосиф Стаљин|Стаљинове]] [[Велика чистка|Велике чистке]], тројица његових сарадника, су га пријавили [[НКВД]]-у да је намерно успоравао истраживачки рад, због чега је осуђен на десетогодишњи затвор. Најпре се налазио у злогласном гулагу „Колима“ у [[Сибир]]у, где је провео пет месеци, а потом је био пребачен у затвор у Москви, где су се већином налазили интелектуалци. Пошто се у истом затвору налазио и Андреј Тупољев, наставили су рад на дизајнирању авиона. Учествовао је у изради бомбардера „[[Тупољев Ту-2|Тупољева Ту-2]]“ и „[[Петљаков Пе-2|Петљакова Пе-2]]“.

 

Године [[1945]]. је добио чин [[пуковник]]а [[Црвена армија|Црвене армије]]. Током 1945. и [[1946]]. године се налазио у [[Немачка|Немачкој]], где су совјетски научници проучавали технологију ракете „[[V-2|В-2]]“. Пошто је [[Јосиф Стаљин|Стаљин]] одлучио да развој балистичких ракета буде државни приоритет, [[13. мај]]а 1946. године основан је у предграђу Москве Институт „НИИ-88“, који је постао база будућег свемирског програма. Директор овог института био је [[Дмитриј Устинов]], а Корољев је био главни дизајнер далекометних пројектила.

 

После дугогодишњег настојања, [[1957]]. године, успео је да му се одобри пројекат „вештачког сателита“. Програм „[[Спутњик]]“ развијен је свега у месец дана, јер је Корољов већ имао готову ракету [[Р-7 Семјорка]], којом би мали вештачки сателит у облику кугле лансирао у земљину орбиту. „[[Спутњик-1|Спутњик 1]]“ лансиран је [[4. октобар|4. октобра]] 1957. године са космодрома [[Бајконур]], што се узима као почетак [[Свемирска трка|свемирске трке]]. Већ [[3. новембар|3. новембра]] исте године лансиран је и „[[Спутњик 2]]“, који је у свемир понео и прво живо биће - пса [[Лајка|Лајку]]. После лансирања „[[Спутњик 3|Спутњика 3]]“, следеће године, Корољев се окренуо пројекту лета на Месец. Пројекат „Луна“ је лансирао неколико летелица на [[Месец]], од којих је „[[Луна 3]]“ успео да сними фотографије тамне стране земљиног сателита. Сви ови успеси совјетског свемирског програма причињавали су велико задовољство тадашњем лидеру [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] — [[Никита Хрушчов|Никити Хрушчову]].

 

 

== Одликовања ==

Сергеј Корољов је два пута добио почасно звање [[Херој социјалистичког рада|хероја социјалистичког рада]] — [[20. април]]а [[1956]]. и [[17. јун]]а [[1961]]. године. Поред тога одликован је и са три [[Орден Лењина|Ордена Лењина]], [[Медаља части|Орденом части]] и више других медаља. Године [[1957]]. је био добитник [[Лењинова награда|Лењинове награде]], а [[1958]]. је постао члан [[Академија наука Совјетског Савеза|Академије наука Совјетског Савеза]].