Венецијанско сликарство — разлика између измена

'''Венецијанска уметност''' је карактеристична уметност која се развијала у Венецији од доба [[Романика|романике]]. [[Готика]] се овде никада није примила, а утицаји старе Грчке и Византије су видљиви у древној [[Црквацрква светогСветог Марка у Венецији|цркви Светог Марка]]. Сву своју енергију ова школа је усмерила на развој сликарства. Ту се развијао посебан стил у којем су грађани могли инвестирати свој новац у раскош и лепоту.

[[СликаДатотека:Giovanni Bellini 014.jpg|мини|лево|Портрет дужда [[Леонардо Лоредијан]]а, [[Ђовани Белини]] [[1505|1505.]] године]]

У [[15. век]]у јачају градови попут [[Рим]]а, а поготово [[Венеција]] која је трговином, ратовима, али и демократским изборима међу властелом, и захваљујући превласти на Средоземљу постала најјача сила у Европи. Око године [[1500]], на врхунцу венецијанске моћи, нико није слутио да је то и почетак њеног краја, јер се трговина већ пребацивала на релацију [[Европа]]-[[Америка]] ([[Кристифор Колумбо]] је открио Америку [[1492|1492.]] године).

Значајна карактеристика Венецијанске ренесансе је [[боја]], наиме освјетљење које је пресудно и препознатљиво у овом стилу које није много марило за перспективу и дубину. За разлику од интелектуалног сликарства [[Фиренца |Фиренце]] и [[Рим]]а, у [[Венеција|Венецији]] је настала умјетност у којој је [[боја]] важнија од линија.

== Карактеристике венецијанске уметности ==

Вазари тврди да је уљано сликарство из Низоземске пренето у Италију у време када је Ван Ајк био прогнан. Најпре продире у Венецију преко младог сликара Анатола де Месине. У венецијанској уметности светлост и боја има велики значај, и волумени се дефинишу помоћу светлости. Понајпре је Ђорђоне, који је био Тицијанов учитељ, усвојио дефинисање волумена помоћу светлости. Такав поступак назвао је луминизам, и он је својствен за његов сликарски приступ. На овај начин он иницира оно што ће се у [[Импресионизам|импресионизму]] појавити на један ипак сасвим другачији начин. [[Тицијан Вечели|Тицијан]] је усвојио технику свога учитеља, али смањујући поетичност коју је његов учитељ уносио као карактеристику у своме делу.

=== Архитектура ===

[[Јакопо Сансовито]], градитељ и архитекта Библиотеке Св. Марка, утицао је на [[Андреа Паладио|Андреу Паладија]], највећег архитекту који је повезиван са венецијанским стилом, а чији је велики узор био [[Марко Витрувије|Витрувије]]. Паладије је градио углавном у Вићенци која је била у саставу Венецијанске републике. Позната је његова грађевина [[Вила ротонда]].

=== Сликарство ===

[[СликаДатотека:Tizian 029.jpg|450п|мини|центар|„Земаљска и небеска љубав“, Тицијан - 1515. године]]

* [[Ђорђоне]] (-{''Giorgio Barbarelli da Castelfranco - Giorgione''}-)

* [[Тицијан Вечели|Тицијан]] (-{''Tizian Vecelli''}-)

* [[Тинторето]] (-{''Jacopo Tintoretto''}-)

* [[Паоло Веронезе]] (-{''Paolo Veronese''}-)

=== Музика ===

* [[Ђовани Габријели]]

* [[Клаудио Монтеверди]]

# H,W. Janson, Istorija umetnosti, [[Beograd]] [[1962|1962.]]

# Ђина Пискел, Општа историја уметности, [[Београд]] [[1972|1972.]]

# [[Архитектура ренесансе]]

# [[Ренесанса]]

# [[Рана ренесанса у Италији]]

# [[Висока ренесанса у Италији]]

# [[Ренесанса на северу Европе]]

# [[Ренесанса на северу Европе|Ренесанса у северним земљама]]