Операција Валкира — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 2:
'''Операција Валкира''' ({{јез-нем|Unternehmen Walküre}}) био је хитни план о [[опстанак владе|опстанку владе]] састављен за Територијалну резервну армију немачке [[Копнена војска (Вермахт)|Копнене војске]] која би га извршила ако би, из било којег разлога, дошло до распада грађанске послушности у држави, проузрокованој немогућношћу [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|нацистичке]] владе да одржи контролу над грађанима. План је накнадно одобрио и [[Адолф Хитлер]], страхујући да би стална [[Савезничка бомбардовања]] могла проузроковати грађанске немире или побуну затвореника у логорима за [[присилни рад]].
 
Немачки официри, генерал [[Фридрих Олбрихт]] и генерал-мајор [[Хенинг фон Тресков]] модификовали су план како би, након Хитлеровог убиства током [[Јулска завера|Јулске завере]], преузели власт, разоружали [[Шуцштафел]] и ухaпсилиухапсили све више нацистичке службенике. Како би се немачки официри ослободили заклетве коју су положили Хитлеру, Хитлер је морао бити убијен, а не ухапшен. Након дуге припреме, Јулска завера догодила се [[1944]], али без успеха.
 
==Планирање==
Ред 20:
Кључну улогу у спровођење имао је пуковник [[Клаус фон Штауфенберг]] након свог покушаја атентата на [[Адолф Хитлер|Хитлера]] [[20. јул]] [[1944]]. Штауфенберг је такођер побољшао план операције и измијенио наредбу како би ју прилагодио ситуацији. Штауфенберг је као Начелник штаба Резервне војске имао сталан приступ Хитлеру због подношења извештаја, а истовремену је био потребан у штабу ради имплементације Валкире. На почетку, Тресков и Штауфенберг су покушали пронаћи друге официре с приступом Хитлеру који би могли извести атентат. Генерал [[Хелмут Штиф]], Начелник организације Врховног заповједништва војске, добровољно се јавио за улогу атентатора, али касније је одустао. Сам Тресков је неколико пута покушао добити посао у Хитлеровом штабу, али безуспешно. На крају, Штауфенберг је одлучио како ће он сам и извршити атентат на Хитлера и спровести Валкиру, што је увелике смањило шансе за успех. Након два неуспела покушаја, Штауфенберг је поставио бомбу [[20. јул]]а [[1944]] и брзо кренуо натраг у Берлин како би преузео своју почетну улогу.
 
Када је открио да бомба није убила Хитлера, Фром је наредио смртну казну за генерала Олбрцхта, пуковника [[Албрехт Мерц фон Квирнхајм|фон Квинрнхајма]], пуковника Штауфенберга и поручника [[Вернер фон Хефтен|фон Хефтена]]. Мало иза поноћи, четири завреника су одведена на мало брдо земље где су их осветљивала светла упаљених аутомобила, а затим су стрељани по наредби генерала Фрома.<ref>Rupert Butler, The Gestapo: A History of Hitler's Secret Police 1933-45. London: Amber Books Ltd. 2004. strpp. 149.</ref>
 
== Референце ==