Операција Валкира — разлика између измена

Немачки официри, генерал [[Фридрих Олбрихт]] и генерал-мајор [[Хенинг фон Тресков]] модификовали су план како би, након Хитлеровог убиства током [[Јулска завера|Јулске завере]], преузели власт, разоружали [[Шуцштафел]] и ухапсили све више нацистичке службенике. Како би се немачки официри ослободили заклетве коју су положили Хитлеру, Хитлер је морао бити убијен, а не ухапшен. Након дуге припреме, Јулска завера догодила се [[1944]], али без успеха.

 

 

Изворни план, чији је циљ било ношење с грађаским немирима, осмислили су сарадници генерала Олбрихта под његовом супервизијом као председника Главног војног уреда, а убрзо је одобрен и од стране самог [[Адолф Хитлер|Хитлера]].<ref name="Ref-1"/> Иако се идеја о кориштењу Резервне армије у државном удару јавила јако рано, није се могла остварити због невољности генерал-пуковника [[Фридрих Фром|Фридриха Фрома]] да сарађује, пошто је он био једина особа (осим Хитлера) која је могла покренути Операцију Валкира, што је завреницима био велик проблем. Међутим, лекције научене из [[Операција Спарк (1940)|неуспешног покушаја атентата]] од [[13. март]]а [[1943]], натерале су генерала Олбрихта да досадашње планове прогласи неадекватним, и да се у следећи покушај укључи Резервна армија, без обзира на Фромов пристанак.

Тресков је додао и детаљан опис преузимања зграда министарстава у [[Берлин]]у, [[Хајнрих Химлер|Химлеровог]] средишта у [[Источна Пруска|Источној Пруској]], радио станица и телефонских уреда, и осталих нацистичких уреда, укључујући и војне области и концентрационе логоре.<ref name="Ref-1"/> Иако се сматрало да је [[Клаус фон Штауфенберг]] најодговорнији за детаљни план Операције Валкира, документи које су [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјети]] узели након рата и јавности објавили [[2007]] откривају како је већ [[1943]] Тресков детаљно разрадио операцију.<ref> [http://www.atypon-link.com/OLD/doi/pdf/10.1524/VfZg.2007.55.2.331 Peter Hoffmann, "Oberst i. G. Henning von Tresckow und die Staatsstreichpläne im Jahr 1943]</ref> Све писане документе обрађивале су Трескова супруга Ерика и Маргарет фон Овен, његова секретарица. Обе су носиле рукавице да не би оставиле отиске прстију.<ref name="Ref-1">{{Cite book |ref= harv|last=Fest|first=Joachim|title=Plotting Hitler's Death: The Story of German Resistance|url=http://books.google.com/books?id=MCWrQgAACAAJ|year=1996|publisher=Henry Holt and Company|isbn=978-0-8050-4213-9|pages=219}}</ref>

 

 

 

Кључну улогу у спровођење имао је пуковник [[Клаус фон Штауфенберг]] након свог покушаја атентата на [[Адолф Хитлер|Хитлера]] [[20. јул]] [[1944]]. Штауфенберг је такођер побољшао план операције и измијенио наредбу како би ју прилагодио ситуацији. Штауфенберг је као Начелник штаба Резервне војске имао сталан приступ Хитлеру због подношења извештаја, а истовремену је био потребан у штабу ради имплементације Валкире. На почетку, Тресков и Штауфенберг су покушали пронаћи друге официре с приступом Хитлеру који би могли извести атентат. Генерал [[Хелмут Штиф]], Начелник организације Врховног заповједништва војске, добровољно се јавио за улогу атентатора, али касније је одустао. Сам Тресков је неколико пута покушао добити посао у Хитлеровом штабу, али безуспешно. На крају, Штауфенберг је одлучио како ће он сам и извршити атентат на Хитлера и спровести Валкиру, што је увелике смањило шансе за успех. Након два неуспела покушаја, Штауфенберг је поставио бомбу [[20. јул]]а [[1944]] и брзо кренуо натраг у Берлин како би преузео своју почетну улогу.