Скулптура барока — разлика између измена

Свакако највећи вајар барока је [[Ђанлорензо Бернини]]; Његове скулптуре су најближи [[Уметност старе Грчке|хеленистичком]] мајсторству античких Грка, чак ближи од [[Микеланђело Буонароти|Микеланђело]]вих скулптура. У поређењу са Микеланђеловим, његов ''[[Давид]]'' је много динамичнији и практично нам дочарава присутност непријатеља – [[Голијат]]а. Ова скулптура је набијена енергијом, дотад невиђеном у вајарству и уједно је прототип барокне скулптуре. Бернини је био упознат с ренесансним хуманизмом и теоријом, па у његовим скулптурама велику важност има гест и експресија емоција.

[[Датотека:Sankt Petersburg Dekabristenplatz 2005 c.jpg|мини|лево|250п|Коњанички споменик [[Петар Велики|Петра И. Великог]] у [[Санкт Петербург|Петроград]]у из [[1782.]]]]

[[Датотека:BassinApollon1.jpg|мини|250п|Аполонова фонтана у дворцу [[ВерсаљВерсај]]у из 17. века.]]

Бернини портретира француског краља [[Луј XIV|Луја XIV]], али бива одбијен од француског двора, што ипак неће спречити његов огроман утицај на француску скулптуру. То је најочитије на бројним скулптурама [[ВерсаљВерсај]]а и у делима француских вајара [[Коисевокс]]а и [[Пужет]]а.

Барок је први стил који прелази [[Атлантик]], те обухвата готово цели глобус и појављује се на свим континентима. Нпр. огромне барокне цркве и манастире, те палате и утврђења у [[Мексико|Мексику]] или [[Бразил]]у. Па чак и у државама Европе које су гајиле традицију византијске уметности јављају се велики домети барока. [[Петар Велики]] који је отворио [[Русија|Русију]] западу чак гради цели један барокни град по узору на западноевропске престолнице – [[Санкт Петербург|Петроград]], а царица [[Катарина II. Велика]] је тамо подижеподигла један од највеличанственијих коњаничких споменика, који приказује управо Петра Великог на пропетом коњу на стрмом постољу попут стене.