Мисија Хидра — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
[[Винстон Черчил]] је јануара [[1942]]. године одобрио слање две мисије у [[Југославија|Југославију]] под шифрованим именима '''Хидра''' и '''[[Мисија Хена|Хена]]'''.
 
Чланови мисије су били: мајор [[Мисија Хидра|Теренс Атертон]], капетан краљевског југословенског ваздухопловства [[Радоје Недељковић]] и један Ирац радио-телеграфиста, наредник [[Патрик О'Донован]]. Они су се искрцали на црногорску обалу [[4. фебруар]]а. Прихватили су их [[народноослободилачка војска Југославије|партизани]] са којима су [[19. март]]a стигли у [[Фоча|Фочу]] где се налазио [[Јосип Броз Тито|Тито]] и [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб]].
 
Атертон је радио у [[Београд]]у десет година пре рата као слободни новинар, а касније као одговорни уредник листа ''Југословенски гласник (-{South Slav Herald}-)''. Био је ожењен једном Муслиманком из [[Сарајево|Сарајева]]. Након бекства испред Немаца из Југославије, пријавио се као добровољац британској [[Управа за специјалне операције|Управи за специјалне операције]].
Ред 9:
У [[Фоча|Фочи]] су чланови мисије ступили у контакт са генералом краљевске југословенске војске [[Љубо Новаковић|Љубом Новаковићем]], који је имао амбицију да организује сопствене групе отпора и нудио сарадњу партизанима.
 
Тројица чланова мисије изненадно су напустила Фочу [[15. април]]а заједно са генералом Новаковићем без икакве најаве. Генерал Новаковић и капетан Недељковић касније су стигли на територију коју су контролисали [[Драгољуб Михаиловић|МихаиловићМихаиловићеви]]еви одреди, а Атертону и Доновану изгубио се сваки траг.
 
[[16. април]]а, Тито је послао поруку [[Милован Ђилас|ЂиласЂиласу]]у, делегату Врховног штаба при Главном штабу за Црну Гору и Боку:
 
{{цитат|Енглески гости припремили су нам велико изненађење. Ове ноћи нестали су без трага сва тројица, заједно са старом лопужом генералом Новаковићем и још пар цивилних лица. Ја све мислим да су они кренули или према Санџаку или према Црној Гори, иако је она стара генералска лопужа оставила у свом стану једно писмо у коме нам прети са неких 5.000 босанских Срба. Предузмите све и са ваше стране да их задржите ако се појаве на вашој територији}}<ref>Титово писмо Ђиласу, делегату Врховног штаба при Главном штабу за Црну Гору и Боку, [[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа]], Том 2, књига 2</ref>