Toledska prevodilačka škola — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 24:
Period [[XI]], [[XII]] i [[XIII]] veka dugo je smatran dobom intelektualnog siromaštva, što su kasnija istraživanja pobila, prikazavši nam ovo razdoblje kao period stalne želje za napretkom, [[Образовање|obrazovanjem]] i sticanjem [[Informacije|informacija]] iz raznih naučnih oblasti.
[[Реконкиста|Rekonkista]] u [[Шпанија|Španiji]] nije sprečila učene [[Хришћани|hrišćane]], [[Мавари|Mavare]] i [[Јевреји|Jevreje]], koji su najčešće bili i vrsni poznavaoci [[Арапски језик|arapskog]], da udruženim snagama proučavaju dragocene rukopise mavarskih biblioteka. Njihovi napori rezultirali su nastajanjem kulturološkog fenomena poznatim pod imenom nazivom Toledska prevodilačka škola (Escuela de traductores de Toledo), koju su činili ljudi koji su se bavili [[Превођење|prevođenjem]]. Toledska prevodilačka škola je prošla kroz dve etape tokom svog postojanja. Prva etapa
U [[XII]] veku je [[Надбискуп|nadbiskup]] Rajmundo (Raimundo 1126-1152) bio taj koji je pokrenuo [[Превођење|prevođenje]] filozofskih i religioznih dela sa [[Арапски језик|arapskog]] na [[Латински језик|latinski]] jezik. Više od jednog veka ova škola je bila najvažnija mežu evropskim katedralskim školama.<ref name="Jebra_1984">Garsija Jebra, Valentin. Prevodilaštvo u Španiji. Mostovi, januar-jun 1984: 92-99</ref> Prevodila su se [[Aristotel|Aristotelova]] dela koja su sadrzala komentare arapskih filozofa [[Ибн Сина|Ibn Sina]] i [[Ал Фараби|Al Farabija]], a takođe je preveden i [[Куран|Kuran]]. Za organizovanje sistematskog prevođenja sa [[Арапски језик|arapskog]] na [[Кастиљански језик|kastiljanski jezik]], u [[XIII]] veku, za osposobljavanje [[Кастиљански језик|kastiljanskog jezika]] da preuzme veliki broj funkcija koje je do tada vršio [[Латински језик|latinski]], posebno je značajna jedna izuzetna istorijska ličnost – kralj [[Алфонсо X од Кастиље|Alfonso X Učeni]] (Alfonso X el Sabio)<ref name="Samurović-Pavlovi"/>.
| |||