Toledska prevodilačka škola — разлика између измена

U [[XII]] veku je [[Надбискуп|nadbiskup]] Rajmundo (Raimundo 1126-1152) bio taj koji je pokrenuo [[Превођење|prevođenje]] filozofskih i religioznih dela sa [[Арапски језик|arapskog]] na [[Латински језик|latinski]] jezik. Više od jednog veka ova škola je bila najvažnija mežumeđu evropskim katedralskim školama.<ref name="Jebra_1984">Garsija Jebra, Valentin. Prevodilaštvo u Španiji. Mostovi, januar-jun 1984: 92-99</ref> Prevodila su se [[Aristotel|Aristotelova]] dela koja su sadrzalasadržala komentare arapskih filozofa [[Ибн Сина|Ibn SinaSine]] i [[Ал Фараби|Al Farabija]], a takođe je preveden i [[Куран|Kuran]]. Za organizovanje sistematskog prevođenja sa [[Арапски језик|arapskog]] na [[Кастиљански језик|kastiljanski jezik]], u [[XIII]] veku, za osposobljavanje [[Кастиљански језик|kastiljanskog jezika]] da preuzme veliki broj funkcija koje je do tada vršio [[Латински језик|latinski]], posebno je značajna jedna izuzetna istorijska ličnost – kralj [[Алфонсо X од Кастиље|Alfonso X Učeni]] (Alfonso X el Sabio)<ref name="Samurović-Pavlovi"/>.

Načini na koje su prevodili vremenom su se menjali. U početku, [[Јевреји|Jevrejin]] ili [[Хришћани|hrišćanin]] koji je znao [[Арапски језик|arapski]] prevodio je na narodni jezik tekst, i to usmeno, pred drugim [[Преводилац|prevodiocem]], koji je slusao i prevodio na [[Латински језик|latinski]]. VremenomKako je vreme odmicalo, ovakav način rada je promenjen, za vreme [[Алфонсо X од Кастиље|Alfonsa X]], knjige su prevodili ljudi koji su poznavali više [[Језик|jezika]], mada je njihov rad na kraju bio prekontrolisan. Takođe, prevodilo se i sa [[Арапски језик|arapskog]] na [[Хебрејски језик|hebrejski]], kao i sa [[Хебрејски језик|hebrejskog]] na [[Латински језик|latinski]].<ref>Garsija Jebra, Valentin. Prevodilaštvo u Španiji. Mostovi, januar - jun 1984: 92-99</ref>