Матија Змајевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 25:
Поморску је школу Марка Мартиновића завршио у родном Перасту. Већ са осамнаест година Матија заповеда очевим трговачким бродом. Године [[1702]], жени се са [[Агнес Висковић]]. Свадбу је обавио [[котор]]ски бискуп [[Марин Драго]], на острву [[Госпа од Шкрпјела]].
У време грађанских немира и учесталих сукоба између перашких породица Бујовић и Змајевић, у којима у уличним борбама гину истакнути перашки ратник Вицко Бујовић, Матија је због наводне умешаности у убиство у 28. години живота присиљен да напусти Пераст и млетачко државно подручје. Одлази у Дубровник те у Цариград, где заштиту налази код тамошњег руског амбасадора грофа Петра А. Толстоја, који га шаље са препоруком руском цару [[Петар Велики|Петру Великом]] (1689-1725.) у [[Карлове Вари]], где је [[цар] био на лечењу.
Године 1712, одлази у Русију, у [[Петроград]], где је, као прворазредни поморски стручњак, ступио у службу Петра Великог. Затим једно време проводи у [[Финска|Финској]], где се истиче у борби против Швеђана и добија звање [[контра-адмирал]]а, па [[вицеадмирал]]а. [[30. април]]а [[1716.]] године Петар Велики тражи од Млетачке републике да ослободи Матију Змајевића казне прогонства и конфискације. Године 1725, Матија поред још седамнаесторице одабраних, прима од царице [[Катарина Велика|Катарине]] тек установљено одликовање Св. Александра Невског, а 1727. године добија чин [[адмирал]]а.
Године 1728, после смрти Петра Великог и царице Катарине, Матија бива неосновано оптужен и осуђен на смрт, због наводне проневере дрзавног новца. Међутим, превишњу потврдом само је деградиран у цин вицеадмирала и именован за гувернера Астраханска област у Русији, а затим премештен за главног командира луке у [[Тавров]]у. Умро је 25. августа 1735. године у Таврову, а сахрањен у католичкој цркви у [[Москва|Москви]].
==Спољашње везе==
| |||