Википедија

Бела III — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
категорија
Нова страница: {{Владар | име = Бела III Арпадовић | слика = Bela3.jpg | опис_слике = Бела III | пуно_име = | датум_рођења =…
Ред 1:
{{Владар
{{сређивање}}
| име = Бела III Арпадовић
Како је Стефан Трећи умро без деце, њега је наследио Бела Трећи. Међутим, острогонски архиепископ Лука Банфић је и њега одбио да венча мађарским краљевством. Имао је Бела Алексије још мука. Његова мајка, Рускиња Јефросина, хтела је да да њен млађи син, Геза буде краљ уместо старијег Беле. Бела Трећи их је 1174. године обоје заточио, али Геза побегне и оде под заштиту аустријског маркгрофа (Хајнриха Јазомиргота) Као царски милосник, водио је мађарску војску у походу цара Манојла на Селџуке 1176. године. Бела Трећи је верно држао заклетву цару Манојлу. Кад је Андроник Трећи Комнин 1182. узео власт, истражио је Манојлову породицу, убивши и Манојловог сина наследника царства Алексија Другог. Бела Трећи Мађарски је на то одмах напао злочинца и узео му [[Београд]], [[Ниш]] и Софију. Кад је остао [[1184.]] године удовац, Бела Трећи је уговорио с завереницима из Цариграда збацивање насилника Алексија Другог и већ је преговарао о браку с Теодором, сестром покојног цара Манојла. Сметња томе је било што је Теодора положила монашке завете али Св. Синод је био вољан да је од њих разреши ради јавне ствари. Већ је изгледало као готова ствар да Бела Алексије узме Цариград и повољним браком постане цар, али су грађани Цариграда 1185. на своју руку убили Андроника Другог и власт је узео Исак Други Анђео. Синод није више био вољан да разреши Теодору завета ради брака с Белом Трећим.
| слика = Bela3.jpg
Бела Трећи је од Ромеја [[1880.]] године узео Далмацију, а затим и [[Срем]], градове Београд и Браничево. По осећајима и личној култури био је "грцизиран", како су записали мађарски хроничари. Уистину, он је био члан царског дома великог цара Манојла Комнина и прихватио је хришћанску веру источног обреда крстивши се под именом "Алексије". Одмах после цареве смрти, почео је да ради на поправљању својих односа с римском црквом: у Острогоану је је основао 1181. године кућу хоспиталаца. Из Француске је довео цистерците (основао је њихове опатије у местима Зирц, Пилиш, Пасто и Сентготхард). Године 1182. је даровао своме сину Емерику краљевску милост венчавши га за "младог краља". Са српским великим жупаном Стефаном Немањом заједно је напао 1183. године Андроника Првог Комнина. (са овог похода је Бела Трећи донео руку Св. Прокопија?). Пошто му је супруга умрла, а планови за женидбу царском принцезом пропали, Бела Трећи је оженио око 1186. сестру француског краља филипа Другог Aвгуста Маргу Капет, такође удовицу (била је удата за енгл. краља Хенрика II плантагента). Пропашћу Андроника I, ромејски цар је постао Исак Други Анђео, с којим је Бела Трећи успоставио мир, удавши за њега своју десетогодишњу кћер Маргариту, крштену у источном обреду именом Марија. Свом зету је у мираз дао Срем, који су на управу од цара касније добили њени синови (Калојан Анђео и Виљем од Сентомера).
| опис_слике = Бела III
Трећи крсташки рат је довео 1188. године војску Хајнриха Лава, а 1189. довео кроз Мађарску војску Фридриха Барбаросе. Пре похода је Бела Трећи помиловао неверног брата Гезу и измирио се с њим, па је овај као вођа петходнице Барбаросине крсташке војске прошао кроз Мађарску. Коначно, Белу Трећег је крунисао калочко-бачки архиепископ 1992. године, а папа Александар Трећи је канонизовао његовог претка, краља Ладислава Првог за свеца. Острогонски архиепископ се ваљда овог пута није бунио. Свом сину Емерику дао је у милост Хрватску и Далмацију. Млађем сину, Андрији, дао је у наследство новац, благо и имања, али никакву област у државу. Бела Трећи умро је 1996. године, сахрањен поред своје прве супруге у Столном Београду. Данас су им мошти пребачене у Матијину цркву у Будиму.
| пуно_име =
[[Категорија:Мађарски краљеви|Бела III]]
| датум_рођења = око 1148.
| место_рођења =
| држава_рођења =
| датум_смрти = 23. април 1196.
| место_смрти =
| држава_смрти =
| сахрањен = Базилика у Столном Београду
| функција = Краљ Угарске, краљ Хрватске
| владавина = [[1172]]. - [[1196]].
| претходник = [[Стефан III Угарски]]
| савладар =
| узурпатор =
| наследник = [[Емерик Угарски]]
| династија = [[Арпадовићи|Арпадовци]]
| отац = [[Геза II]]
| мајка = [[Марија Ласкарис]]
| супружник = [[Агнеса Антиохијска]], [[Маргарета Француска]]
| деца = Емерик Угарски, Маргарета Угарска, Андрија II Арпадовић, Констанца Угарска
}}
 
'''Бела III Угарски''' (око 1148 - 23. април 1196) био је [[Угарско краљевство|угарски]] и [[Краљевина Хрватска (средњи век)|хрватски]] краљ од 1172. до 1196. године.
 
==Рани живот==
Бела је био други син [[Геза II|Гезе II]] и млађи брат [[Стефан III Угарски|Стефана III]]. Године 1162. умире Геза II. Наследио га је старији син Стефан који се за власт морао борити против стричева [[Ладислав II Угарски|Ладислава]] и [[Стефан IV Угарски|Стефана IV]]. Њима је подршку пружао византијски цар [[Манојло I Комнин]]. Стефан III је свргнут, а на престо након кратке владавине Ладислава II долази Стефан IV. Стефан IV је збачен са власти 1163. године након пораза код [[Столни Београд|Столног Београда]]. Стефан III поново долази на власт. Стефан склапа мир са Манојлом и предаје му Срем, а свога брата Белу шаље у [[Цариград]] на васпитање. Бели је Манојло наденуо ново име - '''Алексије''' и верио га са својом кћерком [[Марија Комнин|Маријом]] именујући га за наследника (у то време још није имао сина). Године 1169. рођен је Манојлов син [[Алексије II Комнин]]. Цар је одмах раскинуо веридбу ћерке Марије и Беле. Бела је ожењен Агнесом од Антиохје (ћерком антиохијског [[Рене од Шатијона|кнеза]]), полусестром [[Марија Антиохијска|Марије Антиохијске]], [[византијске царице]]. Лишио га је византијске круне, али му је одредио угарско-хрватску круну.
 
==Долазак на власт==
Након смрти Стефана III (1172. године) Угарска и Хрватска поделиле су се у две странке по питању наследства. Краљица мајка [[Еуфрозина]] и надбискуп Лука подржавали су херцега [[Геза (херцег)|Гезу]] (Белиног млађег брата). Међутим, Белина странка уз подршку византијског цара односи победу. Бела је постао угарски краљ. По доласку на престо, Бела се одриче [[Православље|православне]] вере коју је примио у Цариграду и прелази на католичанство. Тиме је желео цркву привући на своју страну. Белин млађи брат Геза је утамничен, али је успео да побегне у Аустрију и затражи помоћ од макгрофа [[Хенрик II Јасормигот|Хенрика II Јасормигота]] (таста Јелене, Гезине сестре). Бела проваљује у Аустрију и поново заробљава Гезу. Геза ће у тамници боравити до 1189. године. Гезине присталице су кажњене, а мајка је протерана у Цариград. Године 1182. за наследника именује сина [[Емерик Угарски|Емерика]] како би спречио даље борбе око престола.
 
==Владавина==
Смрћу цара Манојла Комнина (1180. година), Византија запада у неприлике. Јужнословенски народи (међу којима је био и [[Стефан Немања]]) дижу устанке против Византије. Бела то користи и без проблема осваја Хрватску са [[Задар|Задром]] и острвима [[Далмација|Далмације]]. Годину дана касније Угарска улази у рат са Млетачком републиком око Задра. Године 1182. Бела пристиже у помоћ царици Марији и склапа савез са [[Срби|Србима]] уперен против Византије. Византијско-угарски рат завршен је [[Андроник I Комнин|Андрониковим]] преузимањем власти. Од 1185. године тј. од доласка [[Исак II Анђео|Исака II Комнина]] на власт, византијско-угарски односи су се стабилизовали. Бели је призната власт над Хрватском, Далмацијом и Угарском. Белина ћерка верена је за византијског цара. Као мираз, Бела је предао пограничне градове освојене у последњем рату (из 1182. године). Године 1194. Бела именује свога сина Емерика за владара Хрватске и Далмације. Бела је покорио и [[Галиција|Галицију]] користећи се грађанским ратом. Међутим, контрола над овом облашћу брзо је изгубљена.
 
Током Белине владавине у [[Света земља|Светој земљи]] вођен је [[Трећи крсташки рат]]. Бела је угостио светоримског цара [[Фридрих I Барбароса|Фридриха I Барбаросу]]. Рат са Венецијом одвратио га је од идеје да се и сам прикључи походу. Пред смрт је свога сина [[Андрија II Арпадовић|Андрију]] обавезао да крсташима пружи помоћ. Андрија ће завет испунити покрећући 1217. године [[Пети крсташки рат]]. Бела умире 23. априла 1196. године. Сахрањен је у базилици у Столном Београду. Наследио га је син [[Емерик Угарски]].
 
==Види још==
* [[Списак краљева Угарске|Угарски краљеви]]
 
==Извори==
* Šišić, Ferdo, Poviest Hrvata za kraljeva iz doma Arpadovića I dio, Zagreb 1944
* Klaić, Vjekoslav, Povijest Hrvata I Zagreb 1980
 
[[Категорија:Краљеви Угарске]]
[[Категорија:Арпадовци]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бела_III”