Стојан Чупић — разлика између измена

Веома рано је остао без родитеља, па иако млад, али и најстарији у породици, одлучио је да се пресели у [[Србија|Србију]]. Са три сестре запутио се у [[Мачва|Мачву]] у Црнобарски салаш, где му је живео деда по оцу. Иако крајем 18. века у Србији није било никаквих школа у којима би се деца описмењавала, Стојану је то некако пошло за руком, вероватно, сматра се, у неком од мачванских манастрира.

 

 

Младић му се свидео, па му је предложио да га посини. Стојан је то прихватио и свом имену додао поочимово презиме Чупић. Страхиња му је доделио нешто земље и упутио га како да је обрађује.

Легенде у [[Србија|Србији]] кажу да је Чупић чак три пута на својим њивама наилазио на закопани новац.

 

 

Био један од најзначајнијих војвода [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], познат и под именом '''Змај од Ноћаја'''. Истакао се у бојевима на [[Битка на Мишару|Мишару]] (где је изазвао и победио турског јунака [[Муса Сарајлија|Мусу Сарајлију]]) и на [[Списак српских епских народних песама#Песме о ослобођењу Србије и Црне Горе|Салашу]]. У борби на Главици преко [[Дрина|Дрине]] је спасао [[Цинцар Јанко Поповић|Цинцар Јанка]]. Остао је запамћен у народној епској пјесми „Змај од Ноћаја“. Његово право презиме је било Добриловић, али како је као дете остао сироче пресељен је у [[Шабац]] где га је посинио имућни трговац Страхиња Чупић. Био је познат и као добар говорник, а о томе говоре и [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]]ве речи: ''Ко ми надговори Чупића и натпише Молера, даћу што затражи.''

{{wikisource|Бој на салашу}}

* [http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1999/01/article-13.html „Ко је издао Змаја од Ноћаја“], Зоран Милошевић, Српско наслеђе, историјске свеске, број 13, јануар 1999.

 

{{Војсковође Српске револуције}}