'''Старо царствокраљевство''' је термин којим се назива период у 3. миленијуму п. н. е. када је [[стари Египат]] достигао свој први цивилизацијски врх. То је прво од три такозвана царства која означавају епохе високих достигнућа цивилизације из долине доњег тока [[Нил]]а. Преостала два су: [[Средње царствокраљевство]] и [[Ново царствокраљевство]].
{{Историја Египта}}
У овом периоду у Египту су владале династије од [[Трећа египатска династија|треће]] до [[Шеста египатска династија|шесте]] (2686. п. н. е. – 2181. п. н. е). Неки историчари ту укључују [[Седма египатска династија|седму]] и [[Осма египатска династија|осму]] династију јер су и њихови владари управљали земљом из [[Мемфис (Египат)|Мемфис]]а.
Египатској хронологији термин „Старо царство“краљевство“ наметнули су историчари [[19. век]]а, па његове конотације могу одвести на погрешан пут. Он одражава један приступ периодизацији [[Историја|историје]] према којој се данас могу имати озбиљне резерве. [[Стари Египћани]] се њом никада нису служили, па би разлика између ранодинастичког периода (3000.- 2686. године п. н. е) и Старог царствакраљевства (2686.- 2160. године п. н. е) њима била тешко појмљива. И последњи краљ ранодинастичког периода и први владари Старог царствакраљевства били су у сродству са краљицом [[Нимаатхап]], која је у Хасемхевијево доба означавана као „мајка краљеве деце“, а у [[Џосер]]ово доба (2667.- 2648. п. н. е.) као „мајка краља Горњег и Доњег Египта“. Египћанима је још значајнија била чињеница што се мест краљевске резиденције не мења, већ остаје у Белом зиду (Инеб-хеџу), на западној обали Нила, јужно од данашњег [[Каиро|Каира]]. Египћани су схватали и уважавали допринос који су градитељи Џосера дали владарској надгробној архитектури. Велики градитељски подухвати непосредно су утицали на развој привреде и друштва и управо то се сматра главним оправдањем за поделу на ранодинастичко доба и Старо царствокраљевство.
==Џосерова владавина==
Ред 142:
==Шеста династија==
{{main|Шеста египатска династија}}
Шеста династија владала је од 2345. до 2181. године п. н. е. Карактеристично за ову династију јесте слабљење централне власти и јачање моћи локалних владара - [[номарх|номарха]]. Краљеви су одржавали приснији контакт са својим номарсима дозвољавајући им да граде мастабе и додељујући им земљишне поседе. Заслужни чиновници могли су чак завештати земљу наследницима. Значајан владар био је [[Пепи II]] коме древни историчари приписују преко 94 година владавине. Познат је по храмовима које је подизао у [[Танис|Танису]], [[Бубастис|Бубастису]], [[Абидос|Абидосу]], [[Дендера|Дендери]] и [[Копт|Копту]]. Владавина Пепијевог наследника [[Меренра]] представља врхунац моћи Старог царствакраљевства. Египат је била божанска феудална монархија. Након његове смрти долази до све већег раста моћи номарха. Један од узрока пада Старог царствакраљевства јесте и [[Суша из 22. века п. н. е.|суша]] која је Египат погодила у 22. веку п. н. е. Номарси су се већ толико осамосталили да је само номинално постојала краљевска власт у Мемфису.
