Ђовани Плано Карпини — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 45:
Тиме Карпинијева мисија у суштини није успела. Његови записи о путовању к Монголима (''Ystoria Mongolorum quos nos Tartaros appelamus''), који су први забележили културу и обичаје Монгола, били су у научном погледу свакако од великог успеха.
 
Карпини пише да Монголи нису нигде имали утврђене градове, већ да су градове сматрали стратешким недостатком који би се њиховом тактиком могли лако освојити. Монголи пак, те и сам велики кан, живели су у шаторима, а очигледно да и њихова касније утврђена престоница, [[Каракорум (град)|Каракорум]], коју је посетио [[Вилијам Рубрушки]], још није била изграђена. Да се на престоници градило, али се није показала Карпинију, сведоче његови забележи о многим занатлијама које је сусрећао, међу њима многе [[Хришћанство|Хришћане]], нарочито [[Несторијанство|Несторијанце]], [[Руси|Русе]] и друге.
 
О питању да ли у Монголском царству живе хришћани, он пише о хришћанском народу [[Ујгури|Ујгура]] које је подјармио Џингис-кан: ''Ови људи су хришћани из секте Несторијанаца''. Карпини помиње и један други подјармени народ, јако богат, вероватно мисли на [[Хан Кинези|Кинезе]], и који имају једно засебно писмо: народ ''Китај''. За њих вели да су незнабошци, али да верују у [[Исус|Исуса Христа]] иако нису крштени. ''Не носе браде и личе на Монголе, али немају широка лица као ови''. За царство легендарног [[Презвитер Јован|презвитера Јована]] Карпини сматра да је у [[Индија|Индији]], те пише: ''Једног другог сина је Џингис-кан послао са војском против Инде... Водио је и војску у бој против Хришћана који живе у Великој Индији. Кад је то чуо краљ те земље, који се у народу зове презвитер Јован, кренуо је са војском против њих...''
Ред 78:
{{низ
|пре=[[Иван I (надбискуп)|Иван I]]
|списак=[[Списак надбискупа Бара|Надбискуп Бара]]</br>[[1248]] — [[1252]]
|после=[[Гуфрид]]
}}