Пут за Сантијаго — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
{{ФФ201415}}
[[Image:Stjacquescompostelle1.png|right|350px|thumb|Пут за [[Сантијаго де Компостела|СантјагoСантијагo]]]]
'''Пут за Сантијаго''' ({{јез-ес|Camino de Santiago}}) је рута коју прелазе ходочасници из [[Шпанија|Шпаније]] и целе [[Европа|Европе]] који води у [[Сантијаго де Компостела|Сантијаго де Компостелу]], град где се налазе мошти Светог апостола [[Свети апостол Јаков Заведејев|Јакова]]. Током целог [[Средњи вијек|средњег века]], [[Сантијаго де Компостела|Сантијаго де Компостела]] је било врло популарно ходочасничко одредиште, те је на овој траси изграђено око 1.800 грађевина, верских, али и световних, од великог историјског значаја. Пут је одиграо темељну улогу у подстицању културне размене између [[Пиринејско полуострво|Иберијског полуострва]] и остатка [[Европа|Европе]] у [[Средњи вијек|средњем веку]]. Он остаје сведочанство снаге хришћанске вере међу људима свих друштвених слојева из целе [[Европа|Европе]]. Касније је занимање за ово ходочашће ослабило, али у данашње време поново му се враћа популарност.
[[УНЕСКО]] је године 1993. прогласио шпански и француски део Пута за [[Сантијаго де Компостела|СантјагoСантијагo]] светском културном баштином. [[Савет Европе]] му је године 1987. доделио титулу Главне улице [[Европа|Европе]].
[[Image:Spain Santiago de Compostela - Cathedral.jpg|250px|thumb|Катедрала у [[Сантијаго де Компостела|СантјагуСантијагу]]]]
 
== Историјски почеци ==
Ред 20:
 
=== Консолидација ходочасничке руте ===
Број путника од десетог века све више расте, када се европска популација ослобађа изолације из неких ранијих епоха. Стварају се нови конакти, као и размене, који ће довести до стварања ходочашћа. [[Рим]], [[Јерусалим]] и [[Сантијаго де Компостела]] биће најважније дестинације. Крсташи и италијански поморски градови отварају пут [[Јерусалим|Јерусалима]]. Монарси [[Наварa|Наваре]], [[Арагон|Арагона]], [[Кастиљa|Кастиље]], и [[Леон|Леона]] олакшавају пут за [[Сантијаго де Компостела|СантјагoСантијагo]] изградњом мостова и поправком путева.[[File:Cross_Santiago.svg|thumb|left|120п|Крст [[Свети апостол Јаков Заведејев|Светог Јакова]]]]
 
=== Пад Пута ===
Након деветнаестог века нестабилно социјално стање у Европи скреће пажњу многих потенцијалних ходочасника на неке друге дестинације. Пут за [[Сантијаго де Компостела|СантјагoСантијагo]] губи значај који је у претходним вековима имао. Иако су, ипак, многи верници и даље хрлили ка гробу апосола, у жељи да му се покоре, из године у годину Пут је падао у заборав.
 
=== Главна рута хришћанског ходочашћа ===
Пут за [[Сантијаго де Компостела|СантјагoСантијагo]] је, заједно са [[Рим|Римом]] и [[Јерусалим|Јерусалимом]], било једно од најважнијих хришћанских ходочашћа током [[Средњи вијек|средњег века]]; пут на коме је могло бити заслужено искупљење тј. опроштај грехова. Друге главне хришћанске ходочасничке руте укључују руту Франачки пут ({{јез-фр|Via Francigena}}) за [[Рим]] и ходочасништво за [[Јерусалим]]. По легенди се сматра да су посмртни остаци [[Свети апостол Јаков Заведејев|Светог Јакова]] премештени бродом из [[Јерусалим|Јерусалима]] у Северну [[Шпанија|Шпанију]], где је и сахрањен, а где се данас налази град [[Сантијаго де Компостела|Сантијаго де Компостела]].У шеснаестом веку су пандемија [[Црна смрт]], протестантска реформација и политички немири довели до смањења броја ходочасника. До 1980. године, је само неколицина ходочасника годишње долазила у [[Сантијаго де Компостела|СантјагoСантијагo]], док је касније број ходочасника из целог света све више растао.
 
Уколико дан [[Свети апостол Јаков Заведејев|Светог Јакова]], (25. јул), по календару буде недеља, катедрала проглашава Свету или Јубиларну годину. У зависности од преступних година, Света година се јавља у интервалима од пет, шест и једанаест година. Најскорије су биле 1982, 1993, 1999, 2004. и 2010. година, а следеће ће бити 2021, 2027. и 2032. година.
Ред 32:
== Савремено ходочашће ==
[[File:Pilgrim_Passport2.jpg|thumb|right|Печати из пасоша ходочасника]]
Данас људи, углавном, одлучују да крену на овај пут како би симболично обележили неки део свог живота и пронашли духовно испуњење. Велики је и број планинара, али и путника који су само жељни авантуре. Сваке године, око 100.000 ходочасника који дођу пешке, на магарцу или коњу, из око 100 земаља, траже потврду која се зове компостела, која се додељује на основу ходочасничког пасоша испуњеног печатима градова кроз које су прошли на свом путу до [[Сантијаго де Компостела|СантјагаСантијага де Компостеле]]. Пасош је доказ да су прошли путем који је Асоцијација ходочасника [[Свети апостол Јаков Заведејев|Светог Јакова]] признала као једини званични пут. Број ходочасника је сигурно још већи, јер има много њих који не траже потврду. Она се, углавном, даје само онима који је траже из религиозних разлога.
 
=== Руте ===
[[File:Ruta_del_Camino_de_Santiago_Frances.svg|мини|150п|лево|Рута Пута за Сантијаго]]
Ходочасници на путу за [[Сантијаго де Компостела|Сантијаго де Компостелу]] путују, односно пешаче по неколико недеља, чак и по неколико месеци. Они ,идући, прате многе путеве, али је, свакако, најважнији пут Виа Регија (Via Regia), и његов последњи део, Француски пут ({{јез-шп|Camino Francés}}). Многи од данашњих северних европских путева ка [[Сантијаго де Компостела|СантјагуСантијагу]] следе исте римске путеве описане у Кодексу Каликстинус. Пета књига Кодекса помиње руте почев од [[Париз|Париза]], [[Везне]], [[Ле Пи]] и [[Арл]], који сви воде ка [[Пиринеји|Пиринејима]] у виду Француског пута. Историјски гледано, већина ходочасника је из [[Француска|Француске]]. Шпанци сматрају да су [[Пиринеји]] полазна тачка пута. Друге популарне руте су Сребрна рута из [[Севиља|Севиље]] ({{јез-шп|Via de Plata}}), или Португалска рута ({{јез-шп|Camino Portugués}}). Једно од важних правила је то да се ходочасници у сваком месту кроз које пролазе могу задржати само један дан.
 
 
Ред 44:
=== Симбол шкољке ===
[[File:Spain_Leon_-_Santiago_Shell.jpg|thumb|100px|left|Леон, Шпанија]]
[[File:Vieira Camino de Santiago.jpg|thumb|200px|buttom|Украси ходочасника]] Шкољка нађена на обалама [[Галиција|Галисије]], дуго је била симбол Пута за [[Сантијаго де Компостела|СантјагoСантијагo]]. Кроз векове, ова шкољка је добила разна митска и метафоричка значења, иако њен значај, заправо, може потицати од једноставне жеље ходочасника да са собом кућама однесу сувенир. Наиме, удубљења на љусци шкољке, која се спајају у једно тачки, представљају различите руте које ходочасници прелазе, долазећи до истог циља – гроба [[Свети апостол Јаков Заведејев|Светог Јакова]] у [[Сантијаго де Компостела|СантјагуСантијагу де Компостели]].
Постоје две верзије мита о симболу шкољке.
 
Ред 51:
Верује се и да је, према другој верзији мита, тело [[Свети апостол Јаков Заведејев|Светог Јакова]] мистериозно послато бродом без посаде, назад, ка [[Пиринејско полуострво|Иберијском полуострву]], у данашњи [[Сантијаго де Компостела|Сантијаго]], како би тамо било закопано. Када је брод био близу копна на ком се, у том тренутку, одвијало венчање, младожења је био на коњу. Видевши брод који је све ближи обали, коњ се улашио, и заједно са младожењом тоне у море. Неочекиваним чудом, и младожења и коњ убрзо се, неповређени појављују на обали, прекривени шкољкама.
 
Као симбол Пута за [[Сантијаго де Компостела|СантјагoСантијагo]], шкољка се веома често може видети током ходочасничке руте, а најчешће међу ходочасницима, који је са собом носе током целог пута.
 
== На телевизији и филму ==
'''1969.''' Ходочашће је централна тема филма из 1969. године, по имену „Млечни пут“ ({{јез-енг|The Milky Way}}), а од шпанског редитеља и филмског ствараоца Луиса Бањуела.
 
'''2003.''' Ликовни критичар и новинар, Брајан Севел, отишао је 2003. године на пут за [[Сантијаго де Компостела|СантјагoСантијагo де Компостелу]] због снимања телевизијске серије „Наг ходочасник“ ({{јез-енгл|The Naked Pilgrim}}) везане за ходочаснике. Путујући колима, дуж француцке трасе, обилази и многе друге градове као што су [[Париз]], [[Бургос]], [[Леон]] итд. Тамо бива дирнут причама о ходочасницима, као и знаменитостима које је видео.
 
'''2004.''' Један аустралијски редитељ одлучује да 2004. године своје искуство везано за одлазак на пут за [[Сантијаго де Компостела|СантјагoСантијагo]] преточи и у документарац под називом „Пут“ ({{јез-енгл|Тhe way}}).
 
'''2005.''' „Оne day in Europe“ ({{јез-срп|Један дан у Европи}}) је филм режисера Ханеса Стура, који је 2005. године добио награду на филмском фестивалу у Берлину. Филм садржи четири приче које се одвијају у истом дану, али у различитим градовима ([[Берлин|Берлину]], [[Истанбул|Истанбулу]], [[Москва|Москви]] и [[Сантијаго де Компостела|СантјагoСантијагo де Компостели]]).
 
'''2010.''' У филму „Пут“ ({{јез-енгл|Тhe way}}) главни лик иде путем за [[Сантијаго де Компостела|СантјагoСантијагo]]. Наиме, отац сазнаје да је његов син преминуо на путу, и , у знак сећања на сина, наставља ходочаснички пут до краја. Филм је представљен на Међународном филмском фестивалу у [[Торонто|Торонту]], 2010. године.
 
'''2011.''' Објављени су чланак и кратак документарни видео везани за ходочасничку шетњу ка [[Сантијаго де Компостела|СантјагуСантијагу]].
 
'''2013.''' Лидија Смит режира документарац о шест странаца са различитих крајева света који иду путем за [[Сантијаго де Компостела|СантјагoСантијагo]].
 
== Види још ==
Ред 72:
* [http://www.imdb.com/title/tt1441912/ "The Way"]
* [http://www.imdb.com/title/tt2406422/ "Walking the Camino: Six Ways to Santiago"]
* [http://www.fotopanorama.com/trabajos/vr_catedral/index.html Виртуелни изглед катедрале у СантјагуСантијагу]
 
== Спољашње везе ==