Српска архитектура — разлика између измена

'''Рашки стил''' у српској архитектури током [[средњи вијек|средњег века]], обухвата временски период од седме [[десетлеће|деценије]] [[12. век|XII]] до краја [[13. век|XIII веквека]]а, док се као гранични примери узимају [[Стефан Немања|Немањини]] [[Манастир Ђурђеви ступови|Ђурђеви ступови]] (око [[1170]]) за почетак епохе односно [[Стефан Драгутин|Драгутинова]] [[црква Светог Ахилија у Ариљу|црква светог Ахилија]] у [[Ариље|Ариљу]] (око [[1296]]). Међутим ова граница је само оквирна пошто има сакралних објеката који временски припадају неком другом стилу, али су архитектонски грађене у ''Рашком стилу'', какве су на пример манастирске цркве у [[Манастир Високи Дечани|Дечанима]] и [[Манастир Бањска|Бањској]], које су подигнуте у првој половини [[13. век|XIII веквека]]а односно у време када доминира ''[[Српско-византијски стил|Вардарски стил]]''. Сам стил је добио назив по [[Рашка (река)|реци Рашки]], око које је гравитирала [[Краљевина Србија у средњемсрпско векукраљевство|тадашња држава]]. Рашки стил је добио посебан назив и оригинални је домет српских архитеката који су створили промену у архитектури црквених објеката што је резултовало у успостављањем посебног оригиналног стила у сакралној архитектури по коме су постали познати у свету.<ref name="ПРЕД">Предавања проф. арх. [[Ђурђе Бошковић|Ђурђа Бошковића]] на [[Архитектонски факултет Универзитета у Београду|Архитектонском факултету]] из ''Историје архитектуре'' [[Београд]] [[1966|1966.]]''</ref>

Подизање задужбина траје од Стефана Немање и његових наследника, све до краја средњовековне самосталности. Владари династије Немањић су се такмичили у томе ко ће подићи више храмова задужбина. [[Свети Сава|Светом Сави]] се приписује велики број изграђених цркава, нарочито на [[Света гора|Светој гори]] у склопу [[Манастир Хиландар|ХиландарХиландара]]а и [[Ватопед]]а. Најзначајнија архитектонска остварења из овог периода су:

'''Вардарски''' (''Византијски'', ''Византијско-српски'') '''стил''' у [[Српска архитектура|српској архитектури]] током [[средњи вијек|средњег века]] обухвата временски период од краја [[13. век|XIII веквека]]а до краја [[14. век|XIV веквека]]а и географски простор [[Косово и Метохија|Метохије]], [[Косово и Метохија|Косова]] и [[север]]не [[Македонија (област)|Македоније]].

Поред сакралне архитектуре појављује се и [[тврђава|фортификациона архитектура]] која има војни значај. [[Словени]] су, долазећи на [[Балканско полуострво|Балкан]], прво порушили [[тврђава|градградове]]ове, а затим их обнављали. Разликују се: