Старо краљевство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 10:
{{main|Трећа египатска династија}}
[[Датотека:Saqqara BW 5.jpg|250px|мини|лево|Џосерова пирамида]]
Оснивач [[Трећа египатска династија|Треће египатске дианстије]] је краљ [[Џосер]]. Он је успео поново успоставити јединствену државу сламајући побуне које су избиле у [[Делта Нила|Делти]] и [[Либија|Либији]]. Према сведочанствима историчара [[Манетон|Манетона]], Либијци су се уплашили увећаног месечевог диска и напустили бојно поље. Сматрајући то за лош знак, пристали су да се без борбе покоре Египћанима. Краљ је ратовао и на [[СинајСинајско полуострво|Синају]] заузимајући богате [[бакар|бакарне]] руднике. Земље јужно од [[Елефантина|Елефантине]] поклонио је храму Хнума у Елефантини. [[Нубија]] је била покорена, али опасност од упада Нубијаца није била отклоњена. Стога је Џосер подигао велики одбрамбени зид од [[Асуан|Асуана]] до Филе.
 
Своју гробницу Џосер је подигао дубећи стену у близини [[Абидос (Египат)|Абидоса]] и споља је оградивши циглама. Такав тип гробница био је уобичајан за египатске краљеве и називао се [[мастаба]]. Међутим, у Делти је Џосер подигао до тада неуобичајену гробницу. Она се налазила у [[Сакара|Сакари]], недалеко од [[Мемфис (Египат)|Мемфиса]]. Чиниле су је шест мастаба од камена наслаганих једна на другу (горње су бивале све мање). Гробница је названа "степенаста пирамида". Прва је грађевина своје врсте. Била је висока око 60 метара. Саградио ју је велики египатски архитекта [[Имхотеп]].
 
===Фараони Треће династије===
Ред 55:
Џосерови наследници, владари [[Четврта египатска династија|Четврте египатске династије]], наставили су са ширењем и јачањем Египатског царства. Забележено је и даривање земље заслуженим великашима. Ова чињеница упућује на постојање јаке аристократије. Још један доказ за снагу аристокраја јесу и богате мастабе које су себи подизали. Оснивач Четврте династије, [[Снофру]], припојио је Египту мноштво синајских рудника. Војску је слао у фенички [[Гебел]] по потребан материјал - [[кедар]]. Сем са [[Феникија|Феникијом]], Снофру је трговао и са [[Земља Пунта|земљом Пунт]] (данашња [[Етиопија]] и [[Сомалија]]) набављајући [[тамјан]] и осталу луксузну робу.
 
Снофру је ратовао у Либији и Нубији. Према Палермском камену из Нубије, Снофру је у Египат довео 7000 живих заробљеника и више од 200.000 крупне и ситне стоке. Помиње се и подизање великог зида као заштита од упада Нубијаца. Снофруов наследник био је [[Куфу]], познатији по грчком изговору "[[Кеопс]]". Градња [[пирамида]] постала је правило за владаре Четврте династије. Снофру је подигао две пирамиде (обичаји ранијих традиција). Сматра се последњим владарем који је поштовао обичај изградње две гробнице. Кеопс је познат по изградњи своје [[Кеопсова пирамида|пирамиде]], највећег споменика Старог света. Недалеко од Мемфиса, на левој обали [[Нил|Нила]] код [[Хелиополис (Стари Египат)|Хелиополиса]], Кеопс је саградио пирамиду димензија 147,80 м са основицом од 232,16 м (висином сваке стране од 186 м). Изграђена је од 2.300.000 камених блокова величине од 1,10 метара кубних. Пирамиду је 20 година градило око 100.000 радника радећи по три месеца. Поред ове велике, Кеопс је изградио и покајнички храм и три мале пирамиде за своје рођаке и краљицу.
 
[[Херодот]] наводи да је Кеопс владао 50 година, а његов брат [[Кефрен]] 56 година. Према споменицима се може закључити да је Кеопс владао 23, а након њега краљ [[Џедеф Ре|Џедефра]]/Тетефра још 8 година. Њега је наследио Кеопсов син Кхауф-ре (Кефрен). Кефренова пирамида је нешто мања од Кеопсове, али је боље очувана. Поред Кеопсове и Кефренове пирамиде било је више мањих гробница, а нешто јужније и [[сфинга]]-гроб краљице. Херодот наводи да су Кеопс и Кефрен мучили своје поданике ради изградње својих пирамида. Због тога су их Египћани након смрти избацили из пирамида. То објашњава празне саркофаге који су нађени у гробницама. [[Микерен]], Кеопсов син и фараон, саградио је трећу гробницу. Била је скромнија од пирамида својих претходника, свега 66 метара квадратних. Ове три пирамиде чине комплекс [[Пирамиде у Гизи|Пирамида у Гизи]], једно од [[Седам светских чуда старог света|Седам светских чуда]] старог света.
Ред 142:
==Шеста династија==
{{main|Шеста египатска династија}}
Шеста династија владала је од 2345. до 2181. године п. н. е. Карактеристично за ову династију јесте слабљење централне власти и јачање моћи локалних владара - [[номарх|номарха]]. Краљеви су одржавали приснији контакт са својим номарсима дозвољавајући им да граде мастабе и додељујући им земљишне поседе. Заслужни чиновници могли су чак завештати земљу наследницима. Значајан владар био је [[Пепи II]] коме древни историчари приписују преко 94 година владавине. Познат је по храмовима које је подизао у [[Танис|Танису]], [[Бубастис|Бубастису]], [[Абидос (Египат)|Абидосу]], [[Дендера|Дендери]] и [[Копт|Копту]]. Владавина Пепијевог наследника [[Меренра]] представља врхунац моћи Старог краљевства. Египат је била божанска феудална монархија. Након његове смрти долази до све већег раста моћи номарха. Један од узрока пада Старог краљевства јесте и [[Суша из 22. века п. н. е.|суша]] која је Египат погодила у 22. веку п. н. е. Номарси су се већ толико осамосталили да је само номинално постојала краљевска власт у Мемфису.
 
===Владари Шесте династије===