Википедија

Вирусологија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ispravke; козметичке измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 2:
 
== Структура вируса и класификација ==
Главна грана вирологије је [[класификација вируса]]. Вируси могу бити класификовани према врсти ћелије домаћина коју инфицирају: животињски вируси, [[биљни вирус]]и, вируси [[гљиве|гљива]], [[бактериофаг|бактериофази]] (вируси који инфицирају [[бактерија|бактерије]], који укључују најсложеније вирусе). Друга класификација користи геометријски облик њиховог [[капсид]]а (често је то [[хеликс]] или [[икосаедар]]) или вирусну структуру (нпр. присутво или одсуство [[мастмасти|липидног]] омотача). Вируси варирају у величини од отприлике 30 нм до око 450 нм, што значи да већина њих не може бити уочена помоћу [[оптички микроскоп|светлосног микроскопа]]. Облик и структура вируса проучавана је [[електронскиelektronski микроскопmikroskop|електронским микроскопом]], [[НМР спектроскопија|НМР спектроскопијом]], [[Кристалографија са икс зрацима|кристалографијом са икс зрацима]].
 
Најкориснија и најчешће коришћена класификација система раздваја вирусе према типу [[нуклеинска киселина|нуклеинске киселине]] коју имају у генетичком материјалу и методу [[вирална репликација|виралне репликације]] који користе да приморају ћелије домаћина да производе више вируса:
* [[ДНК вирус]]и (подељени на [[ДсДНК вирус|дупло-стандардне ДНК вирусе]] и [[СсДнк вирус|једно-стандардне ДНК вирусе]]),
* [[РНК вирус]]и (подељени на [[сензуално-позитивни ссРНК вирус|сензуално позитивне једно-стандардне РНК вирусе]], [[негативно-сензуални ссРНК вирус|негативно сензуалне једно-стандардне РНК вирусе]])
Ред 14:
* [[вироид]]е (голи [[кружни РНК]] молекули који инфицирају биљке),
* [[сателит (биологија)|сателити]] (нуклеинске киселине и молекули са или без капсида који захтевају помоћни вирус за инфекцију и репродукцију), и
* [[прионприони|прионе]]е (протеине који могу постојати у патолошким конформацијама које изазивају да други прионски молекули претпостави исту конформацију).<ref>{{cite web|title=Prion Diseases|publisher=CDC|url=http://www.cdc.gov/ncidod/dvrd/prions/}}</ref>
 
Еволуција вируса, која се често дешава упоредо са еволуцијом њиховим домаћина, проучавана је у пољу [[вирална еволуција|виралне еволуције]].
Ред 21:
 
== Вирусна обољења и одбрана ==
Једна од главних мотивација за проучавање вируса је чињеница да они изазивају више важних инфективних обољења, између осталог [[прехлада|обичну прехладу]], [[инфлуенца|инфлуенцу]], [[besnilo|беснило]], [[мале богиње]], многе видове [[дијареја|дијареје]], [[хепатитис]]а, [[Денга грозница|денга грозницу]], [[Жутаžuta грозницаgroznica|жуту грозницу]], [[полиомијелитис|полио]] и [[Сида|Ејдс]].<ref>{{cite book|last=Evans|first=Alfred|title=Viral Infections of Humans|page= xxv-xxxi|year=1982|publisher=Plenum Publishing Corporation|location=New York, NY|id=ISBN 0-306-40676-4}}</ref> [[Херпес симплекс вирус|Херпес симплекс]] изазива чиреве на уснама, а генитални херпес се истражује као потенцијални фактор [[алцхајмерова болест|Алцхајмерове болести]].
 
Поједини вируси, познати као [[онковирус]]и, доприносе у одређеним видовима [[рак]]а. Најбоље проучаван пример повезаности између [[људски папилома вирус|вирус хуманог папилома вируса]] и [[рак грлића материце|рака грлића материце]]: скоро сви случајеви рака грлића материце су изазвани одређеним сојевима полно преносивих вируса. Други пример је повезаност инфекције са [[хепатитис Б|хепатитисом Б]] и [[Вирусни хепатитис|хепатитисом Ц]] је [[рак јетре]].
Ред 29:
Проучавање начина на који вируси изазивају болести назива се [[вирална патогенеза]]. Степен којим вирус изазива болести је његова [[вируленција]].
 
Када у [[имунски систем|имуни систем]] [[кичмењаккичмењаци|кичмењака]]а доспе вирус, он може да произведе специфична [[антитело|антитела]] која ограничавају вирус и неутралишу његову инфективност или [[опсонизација|означе га за уништавање]]. Присуство антитела у [[серум крви|серуму крви]] често је коришћено да се одреди да ли је особа била изложена датом вирусу у прошлости, са тестовима као што су -{ELISA}-. [[Вакцина]]ција штити од виралних болести, делом, изазивањем производње антитела. [[Моноклона антитела]], специфична за вирус такође су коришћена за откривање, као код [[флуоресцентна микроскопија|флуоресентне микроскопије]].
 
Други вид заштите кичмењака од вируса, [[ћелијски-посредован имунитет]], подразумева да [[ћелија имуног система|ћелије имуног система]], познате као [[Т ћелије]]: ћелије организма стално показују мале фрагменте њихових протеина на ћелијској површини, и ако Т ћелија препозна сумњих вирални фрагмент ту, ћелија домаћина ће бити уништена и Т ћелије специфичне за вирусе ће пролиферирати. Овај механизам је покренут појединим врстама вакцинација.
 
[[Мешање РНК]] је важан ћелијски механизам који постоји код биљака, животиња и многих других [[еукариотеукариоте|еукариота]]а, највероватније је развијен као одбрана против вируса. Сложена машинерија интерактивних ензима открива дупло-стандардне РНК молекуле (што се дешава као део животног циклуса многих вируса) и онда наставља и уништава све једно-стандардне верзије откривених РНК молекука.
 
== Наводи ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Вирусологија”