Епископ бачки Висарион — разлика између измена

Рођен је 1670. године или нешто после, није познато његово световно име пре монашења. У диптиху [[бачка епархија бачка|бачке епархије]] са почетка [[XIX19. век|XIX века]]а пише да је „родом из [[Сент-АндрејаСентандреја|Сент-Андреје]]", али могуће да је то речено зато што је Висарион после [[ВеликаВелике сеобасеобе Срба|Велике сеобе]] имао ближих веза са тим местом.

Замонашио се у [[Крушедол]]у [[1705]]. и добио име Висарион, ту је провео више година. После тога је живео у [[манастир Хиландар|манастиру Хиландару]] на [[Света гора|Светој гори]], ту је до 1720. био [[даскал]] (учитељ). У току 1720. године отишао је са још једним монахом у [[Манастир Пећка патријаршија|Пећку патријаршију]] код патријарха [[Мојсије Рајовић|Мојсија Рајовића]] (1712—1726), да се пожале на тешкоће које су их у Хиландару сналазиле. Патријарх га је задржао код себе као даскала.

Приликом посете [[Сарајево|Сарајеву]] био је добро дочекан и у знак захвалности написао Сарајлијама једну песму, коју им је касније послао. Ову песму они су преписали у једном црквеном тефтеру и тако је остала сачувана до данас у старој сарајевској цркви (према подацима од пре [[Други светски рат|Другог светског рата]]). Колико је познато, даскал Висарион је био претпоследњи од песника који су писали на [[српскословенски језик|српскословенском]]. После њега [[1735]]. године писао је на српскословенском стихове архиђакон Јован, служитељ патријарха [[Арсеније IV Јовановић Шакабента|Арсенија IV]].