Жорж Помпиду — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 37:
 
Ипак током протеста 1968.године дошло је до размимоилажења Помпидуа и Де Гола.Помпиду је био љут зашто га Де Гол није обавестио о његовом путовању у Баден-Баден 29.маја те године.Њихов однос који је до тог тренутка био одличан,од тог тренутка ће постати затегнутији.Помпиду је поново водио странку до убедљиве победе на парламентарним изборима 1968.године,али је након тога дао оставку.Ипак,пре свега због свог ангажмана у решавању кризе у мају 1968.године,у јавности се истицао као природни наследник Де Гола.Помпиду је објавио кандидатуру за председника у јануару 1969.године.Неколико недеља касније његова жена се помиње у Марковић скандалу,у којем се потврђује његов статус рогоње.Помпиду је био сигуран да су Де Голови унутрашњи кругови одговорни за ту мрљу у његовој биографији.
 
== Председник ==
 
Након пропалог референдума иѕ 1969. Де Гол подноси оставку и Помпиду постаје председник Француске.На свеопштим изборима 15.јуна 1969. побеђује Председника Сената и вршиоца дужности Председника Алана Поера са 15% више гласова.Иако и сам Голиста,Помпиду је био прагматичнији од Де Гола,посебно олакшавајући приступање Велике Британије Европској Заједници 1.јануара 1973.Почео је са планом индустријализације и иницирао програм Arianespace,као и пројекат брзог воза ТЗВ,и тако допринео развијању цивилног нуклеарног програма.Био је скептичан по питању концепта "Новог друштва" који је предложио председник владе Жак Чабан-Делма.1972.Чабан-Делма је замењен Пјером Месмером,нешто конзервативнијим Голистом.
 
Док се лево оријентисана опозиција организовала пропагирајући заједнички програм пред изборе 1971.године,Помпиду је проширио своју "председничку већину" укључујући централистичке про-Европске партије.
 
Помпдиуово време проведено у служби председника је обележено константним напорима да се модернизује француска престоница.То се може видети кроз конструисање модерног музеја уметности Центра Бобур (преименован у центар Помпиду након његове смрти)